ра̑дник
ра̑дник
ра̑дник (српски, lat. rȃdnik)[уреди]
Именица[уреди]
ра̑дник, м
Значења:
- Особа која ради, обавља одређени посао, која се бави одређеном делатношћу (умном, физичком). [1]
Примери:
- Са̏д почим је би́ла су̑ша, по̀гаче до̏бију са́мо ра̑дници, ти̑ што ра̑ду на у̀љару — то̑ је зо̑б за кра̏ву. [2] [3] Зрењанин Ново Милошево Неузина [1]
- Ни̏кад нѝсам пи́сала ко̏лко по̀трошимо па̑ра за го̏дину да́на на ра̑днике који нам ра̑де. Жабаљ [1]
- Та̏та ми је фи̏зички ра̑дник би̏о. Нови Сад [1]
- Ра̑дници ко̏пају та̏мо. Мартонош [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 25.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.