rȃdnik

rȃdnik

rȃdnik (srpski, lat. rȃdnik)[uredi]

rȃdnik, m

Značenja:

Osoba koja radi, obavlja određeni posao, koja se bavi određenom delatnošću (umnom, fizičkom). ^[1]

Primeri:

Sȁd počim je bíla sȗša, pògače dȍbiju sámo rȃdnici, tȋ što rȃdu na ùljaru — tȏ je zȏb za krȁvu. ^[2] ^[3] Zrenjanin Novo Miloševo Neuzina ^[1]
Nȉkad nѝsam písala kȍlko pòtrošimo pȃra za gȍdinu dána na rȃdnike koji nam rȃde. Žabalj ^[1]
Tȁta mi je fȉzički rȃdnik bȉo. Novi Sad ^[1]
Rȃdnici kȍpaju tȁmo. Martonoš ^[1]

Sinonimi:

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 25.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 148.