про́зор

про́зор

про́зор (српски, lat. prózor)[уреди]

Именица[уреди]

про́зор, м

Значења:

  1. Мали прозор окренут према дворишту. [1]
  2. Исто. [1]
  3. Отвор на забату куће. [2] Добрица[1]
  4. Мали прозор окренут према дворишту. [2] Јамена Угриновци Бечмен[1]
  5. Удубљење у зиду у облику прозора али без отвора. [1]
  6. Мали прозор окренут према дворишту. [1]

Примери:

  1. А о̀на ско̏чи кроз про́зор, па у̀текне ку̏ћи. Бачинци [1]
  2. Па то̑ је, ја̑ као де́те па̑мтим, па то̑ за̏јутра ка̏ко се смр̏зну про́зори, то̑ се нѐ кра̄ви до̀ довече. [2] [3] Арадац Јамена Сот Нештин Свилош Лединци Чортановци Стари Бановци Шуљам Врдник Вогањ Јарак Голубинци Прхово Угриновци Обреж Бешка Бечмен Бољевци Мартонош Сента Сомбор Дрљан Мол Лалић Србобран Бачко Градиште Дероње Змајево Бођани Деспотово Бачка Паланка Бегеч Госпођинци Каћ Нови Сад Ковиљ Гардиновци Ђала Мокрин Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Житиште Јаша Томић Зрењанин Конак Перлез Сакуле Добрица Алибунар Павлиш Уљма Избиште Панчево Долово Кајтасово Омољица Ковин Врачев Гај [1]
  3. Увођењем штедњака и других новина на старим кућама врше се унутрашње и спољашње преправке. У кухињи се зазиђује отворен оџак, уклања огњиште и отвара „лабрњи" прозор, а споља се кровни покривач од трске замењује црепом. [4] Остојићево [1]
  4. Ови прозори су застакљивани једноструко у фиксном раму и нису се отварали. Служили су само за осветљивање просторија и називали су се лабрњи прозори. [5] Кикинда [1]
  5. А о̀дӯд, ѝз дворӣшта, ту̑ је би̏о про́зор. То̑ се зва̀о лебр̀њи про́зор. [2] Србобран Суботица Стапар Ђала Алибунар [1]
  6. У виђенијим кућама сеоских занатлија, трговаца и других, у време затварања отворених оџака (углавном у међуратном периоду) у кухињској просторији је у зид уграђиван „слепи прозор", који је имао дрвене преграде и врата од стакла. [6] [1]
  7. То̑ је та̀мо ди је тре̏ћи про́зор. [2] Бољевци [1]


Синоними:

  1. пенџер [1]


Изрази:

  1. ("наспрам некога, преко пута"; "О̀ни су на̏ма у про́зор"). Прхово [1]
  2. пљуцкати под нечијимпрозором ("не моћи учинити некоме нажао"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 157.
  4. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 148.
  5. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 106.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 27.

Напомене[уреди]