поливати

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

поливати

поливати (српски, lat. polivati)[уреди]

Глагол[уреди]

поливати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. по̏лијем [1]
  2. -ѐно, -ѐна [1]

Значења:

  1. Изливати по коме или чему нешто течно. [1]
  2. Запрашивати лозу. [1]
  3. Обичај изливања воде или парфема на девојке о Ускрсу или Ђурђевдану. [2] Ново Милошево Черевић Каћ Бегеч Деска[1]
  4. Обичај изливања воде за умивање сватовима првог јутра после свадбе (о младој). [1]
  5. Запрашивање лозе. Суботица[1]
  6. Излити по коме или чему што течно. [1]

Примери:

  1. Иако је ле̏то, поли́вали смо о̀нӣм, наш ка̑нта, па и̏ма рѐше̄тке, поли́вали да нѐ буде пра̀шине [ГГ 17, 140. Кула Добринци Госпођинци Каћ Бегеч Српска Црња Итебеј Елемир Фаркаждин [1]
  2. Ту̑ ѝма̄ не̏ка во̀да и то̑м во̀до̄м се то̏ по̀лӣва, ква̏си гла́ва, и шта̏ ја зна̑м. Лаћарак [1]
  3. Ба̑нда пра̏ти, сви̑ра, а о̀ни ѝду, са цве̑ћом, и дѐво̄јку поли́вају во̀дом. Мартонош [1]
  4. Донету воду млада је изливала сватовима да се умију, то је „поливачина", „поливање" сватовима да се умију. [3] [1]
  5. И о̏ндак се поли́вало, по̏лијеш и[х] с ка́блом, о̀не но̏су гра̀нчице у̏ рӯке и пе̏ва̄ду. [4] [5] [6] [7] Елемир Госпођинци Српски Крстур Бока Фаркаждин Чип [1]
  6. О̀ни ће би̏т поливѐни. [8] Госпођинци [1]


Изведене речи:

  1. поли́вањеа. [1]
  2. по̀лити [1]
  3. полѝвен [1]


Синоними:

  1. поливачина [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мила Босић, Ђурђевдански обичаји и веровања Срба у Војводини. — Рад, 35, 1993, 161—176, стр. 170.
  3. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 154.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 119, 120.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 225.
  7. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 142.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 235.

Напомене[уреди]