полен

полен

полен (српски, lat. polen)[уреди]

Именица[уреди]

полен, м

Облици:

  1. по̀лен, по̏лен, по́лен [1]
  2. , [1]

Примери:

  1. Та̑ј ме̑д би̏о је не̏кад здра̀вији јер је би̏о по̀лен у њѐму. Бођани [1]
  2. На но̀гама и̏ма ко́рпе у ко̀јима но̏си по̀лен. [2] Томашевац Ердевик Нештин Сремска Митровица Бешеново Ириг Пећинци Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Бачко Градиште Чуруг Змајево Футог Српска Црња Зрењанин Идвор Чента [1]
  3. По̏лен доно̏си на ножи̏це пче̏ла. [2] Алибунар Јарак Велико Средиште Вршац Избиште Бела Црква [1]
  4. О̀на ку̏пи и ле̑пи на но̏ге, нале̑пи клу̏пче, на но̏ге се жу́ти по́лен, цр́вен, ка̏кав би̏о. [2] Избиште [1]
  5. Са̏д се центрифу́гом ва̏ди ме̑д и о̏нда нѐ може и по̀ленов пра̏х. [2] Бођани Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. прашак [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]