писменост

писменост

Српски

писменост (српски, lat. pismenost)

Падеж	Једнина	Множина
Номинатив	писменост	писмености
Генитив	писмености	писмености
Датив	писмености	писменостима
Акузатив	писменост	писмености
Вокатив	писмености	писмености
Инструментал	писменошћу	писменостима
Локатив	писмености	писменостима

Именица

писменост, ж

Рачун продаје мушког роба и зграде у Шурупаку, Сумерска плоча, око 2600. п. н. е.

Слогови: пис-ме-ност,  мн. пис-ме-но-сти

Значења:

[1.] Писменост се традиционално сматрала способношћу читања, писања, и употребе аритметике.

[2.] Савремено значење је проширено да обухвати способност употребе језика, бројева, слика, рачунара, и других основних средстава за разумевање, комуникацију, стицање корисног знања и употребу доминантних система симбола дате културе.

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.] писање, записивање, дописивање, бележење, означавање, рачунање, читање

[2.1.] знакови, рачунарство

Примери:

[1.1.] Сматра се да се писменост првобитно појавила са развојем рачунања и рачунских урећаја још у периоду пре 8.000. п. н. е. Писма су независно развијена најмање четири пута у људској историји у Месопотамији, Египту, Индији, Подунављу, низијама Мезоамерике, и Кини.

[1.2.] Спис: „Сказање о писменима” - Црноризац Храбар: „Прије Славени не имаху књига, него цртама и резама читаху и гатаху...” - старославенски: Чръноризьць Храбръ: „Прѣжде ѹбо словѣне не имѣхѫ писменъ. нѫ чрътами и рѣзами чьтѣхѫ ...”

Асоцијације:

[1.1.] цртање

[2.1.] дигитализација

Изведене речи:

[1.1.] [[]]

Референце

Сродни чланци са Википедије:

[1] писменост