пи̏ти

пи̏ти

пи̏ти (српски, lat. pȉti)[уреди]

Глагол[уреди]

пи̏ти, {{{вид}}} непрел.

Значења:

  1. Уносити кроз уста какву течност и гутати је. [1]
  2. Проводити време пијући алкохолна пића, опијати се. [1]

Примери:

  1. Ни́је би́ло цр̑не ка̀фе да се пи̏је. Ченеј [1]
  2. Ту̑ се је̑ и пи̏је, онак се весѐлу, пе̏ва̄ду. [2] [3] [4] Итебеј Бачинци Черевић Ђала Српски Крстур Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Елемир Томашевац Фаркаждин Чента Сефкерин Избиште Гај [1]
  3. Пѝјемо ра̀кије спо̀кој ду́ше што је и̏зумро. Башаид [1]
  4. И̏ди пи̑ во̏де да ми нѐ бидеш же́дан та̏мо, јел чи̏м не̏гди о̀творим вра́та, хо̏ман тра̑жиш во̏де. [5] [6] Неузина Итебеј Житиште Јаша Томић Шурјан Бока Фаркаждин Иланџа Чента [1]
  5. У не̏ке сва̏тове ил дѝ год да ѝдем, па да пи̏јем да̏н-но̑ћ да се на̏пијем. Мокрин [1]
  6. Па о̏нда кад при̑ђе вѐчера, о̏нда је̏деш о̑ра и пи̏јеш. Мартонош [1]
  7. И о̑н до̑ђе, у̏зме ви́но и но̏си та̏мо, пи̏ју. [7] Велики Гај Мартонош Дероње Товаришево Ново Милошево Томашевац Избиште Чип [1]
  8. Пѝје, гро̏м га спа́лио, по не̏колко да́на се нѐ тре̄зни. Јаша Томић Шурјан Неузина [1]


Синоними:

  1. тринковати [1]


Изрази:

  1. са својима јеј ипиј, ал не спрежи ("са родбином не треба пословати"). [1]
  2. ˜ као во̑ ("пити много, у великим гутљајима"). Мокрин [1]
  3. Ко да сипио бунике ("збуњен, луд, неурачунљив"). Нештин Сомбор Бођани Вајска Дероње Бач Товаришево Параге Пивнице Обровац Силбаш Деспотово Бачка Паланка Ђурђево Каћ Ковиљ Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Вршац [1]
  4. ˜ ко смук Јасеново [1]
  5. ˜ ја̏буку ("гостити се приликом просидбе"; "Кад су се дѐво̄јке уда́вале, о̏нда је све̏кар да̏о"). Ново Милошево [1]
  6. копије за дуго није ("кратак је животни век алкохоличару"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 161.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 118, 119, 121, 147, 326.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 225.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 125, 132, 148.
  7. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140.

Напомене[уреди]