очин
очин
очин (српски, lat. očin)[уреди]
Придев[уреди]
Примери:
- Пр̑во је то̑ пи́то ка̀кво је ста́ње о̏чино, ка̏ко сто̀ји с ѝма̄њем. [1]
- Крѝста вам бо̏га о̏чиног. [2] [3] [4] Мокрин Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Ново Милошево Итебеј Фаркаждин Иланџа Вршац Деска [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 178.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 108, 142.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 61.