отварати

отварати

отварати (српски, lat. otvarati)[уреди]

Глагол[уреди]

отварати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. о̀тва̄ра се [1]

Значења:

  1. Уклонити се, померити се с каквог отвора. Сремска Митровица[1]
  2. Указати се, појавити се. [1]
  3. Уклонити или померити оно чиме је нешто затворено; учинити да се у нешто може ући или из чега изаћи. [1]
  4. Растворити, раширити (очи). [1]
  5. Растворити се, раставити се (прозор, врата). [1]
  6. Раширити латице (о цвету). [1]
  7. Открити своје тајне, отворити срце, исповедити се. [1]

Примери:

  1. О̏ндак о̀тва̄ра и ѝзводи сѐстру. [2] Бешка Сремска Митровица Шурјан [1]
  2. Уочи Богојављења у пола ноћи прилазило се прозору да се осматра како се небо „отвара”. [3] Остојићево [1]
  3. А о̀вај отво̀ријо о̀во. Мартонош [1]
  4. За̏јтра кад у̀станем, о̀творим про́зор, пр̑во со̏ба да се излу̀фтӣра. [4] [5] [6] Зрењанин Санад Нови Бечеј Кумане Арадац Фаркаждин [1]
  5. И о̀но да о̀твори ка̀пију о̀д ба̄шче, и о̀ни у а̀влију, и би́ли и у̏зели ко̀ња, и ко̏ла, и а̑м и све̏. Товаришево [1]
  6. С про̀лећа, ка̏ко су ле́пи да̑ни да пче̏ле ѝзле̄ћу, пче̏ла̄р тре̏ба да се по̀стара да о̀твори ко̏шницу и да прѐгледа да̏ ли ѝма ма̏тицу. [7] Меленци [1]
  7. Отво̏римо про́зоре, пе̑нџере. Избиште [1]
  8. Отво̀ри о̏чи па ч ви̏дити. [8] Итебеј [1]
  9. О̏н отвори̏о о̏чи. Вршац [1]
  10. У да́ну, кад су̑нце иза̑ђе, о̏н [цвет] се отво̏ри. Избиште [1]


Изведене речи:

  1. се [1]


Изрази:

  1. Доброотво̀рити о̏чи ("обратити изузетну пажњу, нарочито пазити"; "Том приликом девојачки родитељи треба „добро да отворе очи” и да се коначно одлуче да ли ће дати своју кћерку у такву кућу"). [1]
  2. лепа реч и гвоздена вратаотвара ("лепом речју се све постиже"). [1]
  3. отвори̏ти пу̑т ("створити услове да се нешто постигне, оствари"; "До̑ђу да ви̏ду мла̑ду, да отво̏ру пу̑т, да мо̏же мла̑да да иде̑ код о̏ца"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 271.
  3. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 158.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 152.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130, 136, 157.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 146.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 300.

Напомене[уреди]