отварати
отварати
отварати (српски, lat. otvarati)[уреди]
Глагол[уреди]
Облици:
Значења:
- Уклонити се, померити се с каквог отвора. Сремска Митровица[1]
- Указати се, појавити се. [1]
- Уклонити или померити оно чиме је нешто затворено; учинити да се у нешто може ући или из чега изаћи. [1]
- Растворити, раширити (очи). [1]
- Растворити се, раставити се (прозор, врата). [1]
- Раширити латице (о цвету). [1]
- Открити своје тајне, отворити срце, исповедити се. [1]
Примери:
- О̏ндак о̀тва̄ра и ѝзводи сѐстру. [2] Бешка Сремска Митровица Шурјан [1]
- Уочи Богојављења у пола ноћи прилазило се прозору да се осматра како се небо „отвара”. [3] Остојићево [1]
- А о̀вај отво̀ријо о̀во. Мартонош [1]
- За̏јтра кад у̀станем, о̀творим про́зор, пр̑во со̏ба да се излу̀фтӣра. [4] [5] [6] Зрењанин Санад Нови Бечеј Кумане Арадац Фаркаждин [1]
- И о̀но да о̀твори ка̀пију о̀д ба̄шче, и о̀ни у а̀влију, и би́ли и у̏зели ко̀ња, и ко̏ла, и а̑м и све̏. Товаришево [1]
- С про̀лећа, ка̏ко су ле́пи да̑ни да пче̏ле ѝзле̄ћу, пче̏ла̄р тре̏ба да се по̀стара да о̀твори ко̏шницу и да прѐгледа да̏ ли ѝма ма̏тицу. [7] Меленци [1]
- Отво̏римо про́зоре, пе̑нџере. Избиште [1]
- Отво̀ри о̏чи па ч ви̏дити. [8] Итебеј [1]
- О̏н отвори̏о о̏чи. Вршац [1]
- У да́ну, кад су̑нце иза̑ђе, о̏н [цвет] се отво̏ри. Избиште [1]
Изведене речи:
Изрази:
- Доброотво̀рити о̏чи ("обратити изузетну пажњу, нарочито пазити"; "Том приликом девојачки родитељи треба „добро да отворе очи” и да се коначно одлуче да ли ће дати своју кћерку у такву кућу"). [1]
- лепа реч и гвоздена вратаотвара ("лепом речју се све постиже"). [1]
- отвори̏ти пу̑т ("створити услове да се нешто постигне, оствари"; "До̑ђу да ви̏ду мла̑ду, да отво̏ру пу̑т, да мо̏же мла̑да да иде̑ код о̏ца"). Јасеново [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 271.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 158.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 152.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130, 136, 157.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 146.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 300.