otvarati

otvarati

otvarati (српски, ћир. отварати)[уреди]

Глагол[уреди]

otvarati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. òtvāra se [1]

Значења:

  1. Ukloniti se, pomeriti se s kakvog otvora. Сремска Митровица[1]
  2. Ukazati se, pojaviti se. [1]
  3. Ukloniti ili pomeriti ono čime je nešto zatvoreno; učiniti da se u nešto može ući ili iz čega izaći. [1]
  4. Rastvoriti, raširiti (oči). [1]
  5. Rastvoriti se, rastaviti se (prozor, vrata). [1]
  6. Raširiti latice (o cvetu). [1]
  7. Otkriti svoje tajne, otvoriti srce, ispovediti se. [1]

Примери:

  1. Ȍndak òtvāra i ìzvodi sèstru. [2] Бешка Сремска Митровица Шурјан [1]
  2. Uoči Bogojavljenja u pola noći prilazilo se prozoru da se osmatra kako se nebo „otvara”. [3] Остојићево [1]
  3. A òvaj otvòrijo òvo. Мартонош [1]
  4. Zȁjtra kad ùstanem, òtvorim prózor, pȓvo sȍba da se izlùftīra. [4] [5] [6] Зрењанин Санад Нови Бечеј Кумане Арадац Фаркаждин [1]
  5. I òno da òtvori kàpiju òd bāšče, i òni u àvliju, i bíli i ȕzeli kònja, i kȍla, i ȃm i svȅ. Товаришево [1]
  6. S pròleća, kȁko su lépi dȃni da pčȅle ìzlēću, pčȅlār trȅba da se pòstara da òtvori kȍšnicu i da prègleda dȁ li ìma mȁticu. [7] Меленци [1]
  7. Otvȍrimo prózore, pȇndžere. Избиште [1]
  8. Otvòri ȍči pa č vȉditi. [8] Итебеј [1]
  9. Ȍn otvorȉo ȍči. Вршац [1]
  10. U dánu, kad sȗnce izȃđe, ȍn [cvet] se otvȍri. Избиште [1]


Изведене речи:

  1. se [1]


Изрази:

  1. Dobrootvòriti ȍči ("obratiti izuzetnu pažnju, naročito paziti"; "Tom prilikom devojački roditelji treba „dobro da otvore oči” i da se konačno odluče da li će dati svoju kćerku u takvu kuću"). [1]
  2. lepa reč i gvozdena vrataotvara ("lepom rečju se sve postiže"). [1]
  3. otvorȉti pȗt ("stvoriti uslove da se nešto postigne, ostvari"; "Dȏđu da vȉdu mlȃdu, da otvȍru pȗt, da mȍže mlȃda da idȇ kod ȍca"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 271.
  3. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 158.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 152.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130, 136, 157.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 146.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 300.

Напомене[уреди]