осу́шити

осу́шити

осу́шити (српски, lat. osúšiti)[уреди]

Глагол[уреди]

осу́шити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. осушити [1]

Значења:

  1. Постати сув; сасушити се. [1]
  2. Много измршавити, омршавити. [1]

Примери:

  1. Са̏[д] ће о̀на [земља] да о̀сӯши. [2] [3] Пачир Нови Сад Башаид Меленци Арадац Иланџа Баранда [1]
  2. О̏ндак је осу̑шу. Вршац [1]
  3. По̏сле га ма̏ло осу̑шимо и избоде́мо и посо... ме̏темо га у ста́кло, у фла̏шу, на̏лимо, и та̏ко подли̑вамо. [2] Избиште Јаша Томић Бока [1]
  4. А жи̏то смо ко̏сили ко̀со̄м, па ку̏пиш и руковѐда̄ш, па ме̏теш, па ве̑жеш сно̏п, па о̏нда де̏неш у девѐтицу, па о̏нда сто̀ји ма̏ло, о̀сӯши се сла̏ма и то̑, о̏ндак у̀ба̄це сно̑пље у̀ кола па но̏сиш ку̏ћи ил на̀ њиву ди ћеш вр́шити. Товаришево [1]
  5. О̏нда та̀ко пра̏вимо као ло̏пте, па ме̏темо у̀ тај ко̏ша̄р, па се то̑ су̑ши. Па кад се о̀сӯши, о̏нда то̑ у јѐдну чи̏сту џа́клицу. [2] [4] Арадац Сремска Митровица Бачка Паланка Кумане Меленци Јаша Томић Перлез [1]
  6. То је здра̏во, кр̏то др̏во, а кад се о̀сӯши — не̑ћеш у̀дарити кли̏н у њѐга за жи́ву гла̑ву. Мартонош [1]
  7. Не̏колико да́на лѐжи да се о̀сӯши ста́бло, зашто ли̑шће се бр̏зо осу̑ши, али ста́бло ма̏ло спо̀рӣје се су̑ши, зо̀то мо̑ра ви̏ше да́на да сто́ји (ради ста̀блета, јелбо ако би се хо̏ман ве́зало, мож да се по̀ква̄ри толу̀зина). [5] Јаша Томић [1]
  8. Кад се осу̑ши, о̏на се оби̑ва, ку́рдељ се зва́ло. Избиште [1]
  9. Осушила се, сирота, од те бриге. Јасеново [1]


Изрази:

  1. Дабогда ти се рукаосушила! ("клетва (обично упућена крадљивцу)"). Јасеново [1]
  2. за шта се увати то сеосуши ("доживљавати неуспех, начинити штету у сваком подухвату"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 99, 128, 393. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 234.
  4. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.

Напомене[уреди]