осовина

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

осовина

осовина (српски, lat. osovina)[уреди]

Именица[уреди]

осовина, ж

Облици:

  1. осо̀вина [1]
  2. осо̀вина Мошорин Тител [2] [1]

Значења:

  1. Дугуљасти цилиндрични део који служи као ослонац обртних делова (точкова, зупчаника, полуга и сл.), који се окрећу или клате око њега; општи назив за део на којем су смештени точкови. [3] Беркасово Стапар[1]

Примери:

  1. На жѐљезну осо̀вину на̀месте се то̀чкови. [4] Сомбор [1]
  2. Осо̀вина 12—14 шу́ва је о̀бично те́шка 50—70 ки̑ла и та̀ква се о̀бично угра̀ђује у га̏здинска ко̏ла. [4] Лалић [1]
  3. И̏ма ту̑ ста̑ре осо̀вине о[д] то̏чко̄ва. [5] [6] [4] Итебеј Јамена Вашица Моровић Гибарац Сремска Рача Сот Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Сремска Митровица Черевић Вогањ Јарак Јазак Врдник Хртковци Платичево Сремска Каменица Огар Крушедол Марадик Прхово Голубинци Бешка Војка Нови Сланкамен Батајница Белегиш Мартонош Пачир Бајша Мол Сивац Бачки Брестовац Кула Турија Бачко Градиште Чуруг Дероње Деспотово Змајево Вајска Госпођинци Силбаш Ченеј Каћ Руменка Шајкаш Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Гардиновци Тител Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Иђош Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Меленци Житиште Тараш Елемир Арадац Конак Ботош Орловат Маргита Добрица Перлез Идвор Велико Средиште Вршац Чента Алибунар Уљма Црепаја Сефкерин Долово Бела Црква Панчево Делиблато Баваниште Омољица Ковин Деска [1]
  4. Ва́љак [на дрљачи] је са̏в др̀вени, јѐдино о̏н ѝма̄ шара́фе са стра́не, а и осо̀вину. Бачинци [1]
  5. Пр̑во и̏ прво до̏бијемо фа̀бричке со̀вине пра̏ве, и на срѐдини мо̑рам да про̀бӯшим на пре̏дњим тра̑пу ру̏пу на це̏нтра̄лном де̑лу и њу̑ вѐзӣвамо са цу̀па̄нтама за прѐдњи тра̑п али га кри̑вимо по̏лукрӯжно да до̏бије чврстѝну ја̏чу. [4] [5] Ковиљ Кленак Грабовци Карловчић Купиново Бољевци Сурчин Фаркаждин Сефкерин Црепаја [1]
  6. Туљак се може истрошити. За један век винтерове осовине [на точку], два је туљка довољно. [7] Бачки Брестовац [1]


Синоними:

  1. клин [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  5. 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 296.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 513.
  7. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 89.

Напомене[уреди]