одуживати

одуживати

одуживати (српски, lat. oduživati)[уреди]

Глагол[уреди]

одуживати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. оду̀жӣвам [1]
  2. о̀дӯжим [1]

Значења:

  1. Плаћати, враћати дуг. [1]
  2. Учинити, урадити нешто што се сматра као дужност, обавеза, потреба. [1]

Примери:

  1. Пра̏вио сва̏тове па одужи́во це́ли ве̑к. [2] [3] [4] Нови Бечеј Беркасово Вишњићево Нештин Мартинци Чалма Черевић Велики Радинци Врдник Лединци Павловци Платичево Буђановци Краљевци Мали Радинци Чортановци Сремски Михаљевци Карловчић Инђија Шимановци Деч Бољевци Добановци Јаково Батајница Фаркаждин [1]
  2. Про̏шавски мѐсец сам да̏о још пе̑цта и̏љада и сам оду́жио са̏д све̏ мо̀је што сам ѝмо, да не о̀станеду де̏ци ду̏гови. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  3. Нѐмој, Па̑јо, ви̏ше то̏лко да се тру̑диш, ја̑ сам тѐбе не̏што ма́лко ура́дио, а ти̑ се оду́жио ко да сам ти ку̏ћу по̀диго и де̏цу и̏школово. Јаша Томић Ново Милошево Шурјан Бока Неузина [1]
  4. Нѐдељом ка̏сно у̀стане̄ду, касни̑је фру̀штукује̄ду, ал мо̑ј ру́чак би̏де фу̏рт го̀тов за по́дне; во̏лем да се и то̑ о̀дӯжи да прѐбринем. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  5. Сти̏гнемо на̀ њиви, о̏нда та̏мо же̏нске о̏ће да фру̀штукује̄мо мало и о̏нда, кад о̀дӯжимо фру̀штук, јѐдни ва̏тају у два̑ плу̏га да па́ру куку̀руз а ми̑ о̏ста̄ли ре̑ђамо се да ко̏па̄мо куку̀руз. [5] Мокрин [1]
  6. И о̏нда ту̑ о̀дӯжу ру́чак (за̀дужбину). [6] Башаид [1]


Изведене речи:

  1. оду́жити [1]
  2. се [1]


Синоними:

  1. о̀бавити [1]


Изрази:

  1. Оду́жити ре̑д ("испунити дужност"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 271.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 231, 333.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 356.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.

Напомене[уреди]