оглавник

оглавник

оглавник (српски, lat. oglavnik)[уреди]

Именица[уреди]

оглавник, м

Примери:

  1. Огла̀внӣк — на гла́ви што на ко̀њу; ту̏ и̏ма та̀ко не̏ка пѐтљица. Обзир [1]
  2. Каја́си, огла̀внӣк — на чѐга га те̏раш и у̀праљаш. [2] Ђала Пачир Сомбор Мол Сивац Лалић Дероње Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Ловра Деска [1]


Синоними:

  1. оглавина [3] Ченеј [1]
  2. рајф [3] Ченеј [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. ↑ 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=оглавник&oldid=240332”