оглавина
оглавина
Именица
[уреди]оглавина, ж
Облици:
Значења:
- Део опреме (улара или узде) који се ставља коњу око главе и служи за вођење. [1]
Примери:
- Оглавина се састоји од образине („пакштика”) и каиша преко главе („копштука”) ( — Бе Чр; НК). [2] [1]
- Ста̏ви ко̀њу огла̀вину. Лаћарак [1]
- Спала је коњу оглавина. [3] [4] Бегеч Јамена Вашица Гибарац Сремска Рача Ердевик Нештин Мартинци Лежимир Сремска Митровица Кленак Вогањ Јарак Јазак Врдник Рума Грабовци Огар Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Батајница Сомбор Турија Бачко Градиште Лалић Надаљ Чуруг Деспотово Змајево Госпођинци Вајска Силбаш Жабаљ Ченеј Каћ Руменка Шајкаш Тител Мокрин Радојево Уљма [1]
- О̀главина се мѐћала ко̀њу на̏ главу да нѐ гледа у̏ страну (НС — Сс Св Бу. [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 308.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.