огла́сити
огла́сити
огла́сити (српски, lat. oglásiti)[уреди]
Глагол[уреди]
Категорије: трп.
Облици:
Значења:
- Прогласити (за нешто, за некаквог). [1]
- Објавити нечију смрт звоњењем црквеним звоном. [1]
- Који је изашао на лош глас, озлоглашен, злогласан. Иванда[1]
- Чија је смрт објављена звоњавом црквених звона. Иванда[1]
Примери:
- Отпри́лике чѐтири нѐдеље тре̏бало је у̀ цркви да по́па о̀гла̄си да су о̀ни ве̏рени, ѝма̄ л ко̀год што̀год про̏тив. Кула [1]
- Огла́сио сам за Сте́ву и Миле́ву, ѝде̄м са̏д да ме ча̀сту. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Кад старѐшина ѝзумре у̀ кући, о̏нда се ја̑ви црквења́ку да га о̀гла̄си. [2] Башаид Ново Милошево Деска Иванда [1]
- Сви̏ се ућу́тали и че̏ку, кад е̏во, о̀на се огла́сила с ду̀катима. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- У цр̑кву пр̑во[м] мо̑раш да се огла̑сиш. Избиште [1]
Изведене речи:
- о̀гла̄шен [1]
- [[[оглашавати]]] [1]
- оглаша́вање [1]
- оглаши́вати [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 128.