оврћи

оврћи

оврћи (српски, lat. ovrći)[уреди]

Глагол[уреди]

оврћи, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -шем [1]
  2. овр́ћи [1]
  3. , [1]

Значења:

  1. Одвојити зрно од сламе код житарица; завршити вршидбу. [1]

Примери:

  1. О̏нда до̑ђе ма̀шина вр̀шаћа, па то̑ овр́ше. [1]
  2. О̀вро је о̑н са̏ мном. Дероње [1]
  3. По̀косимо жи̏то и увезе́мо и кад овр́ше га̀зда, о̑н ми да̑ се̏дам ме́тера жи̏та за о̀то што сам ра́дио код њѐга. [2] [3] [4] [5] Зрењанин Равно Село Госпођинци Нови Сад Вилово Кикинда Ново Милошево Кумане Међа Меленци Житиште Елемир Томашевац Перлез Фаркаждин Сефкерин [1]


Изведене речи:

  1. овр̀шен [1]


Синоними:

  1. наврћи [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 108, 247, 339.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163, 203.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30, 126, 138, 191, 197.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150.

Напомене[уреди]