обручати

обручати

обручати (српски, lat. obručati)[уреди]

Глагол[уреди]

обручати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам [1]
  2. обру̀чати, обру́чати [1]

Значења:

  1. Ставити, стављати обруче (на нешто), стегнути, стезати обручима. [1]

Примери:

  1. Ондак је [вршку] обручам, увлачим те прутове, везивам један по један обруч. [2] [3] Чента Ковиљ [1]
  2. Идем код колебе... имам да обручам вршке. Елемир [1]
  3. Треба је обручати... Кад оплетем вршку, сад треба још само да се наобручаду. Бачко Градиште [1]
  4. То̏ се пр̑вом обру́ча. Избиште [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  3. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=обручати&oldid=223653”