Pređi na sadržaj

obručati

obručati

obručati (srpski, lat. obručati)[uredi]

Glagol[uredi]

obručati, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

  1. -am [1]
  2. obrùčati, obrúčati [1]

Značenja:

  1. Staviti, stavljati obruče (na nešto), stegnuti, stezati obručima. [1]

Primeri:

  1. Ondak je [vršku] obručam, uvlačim te prutove, vezivam jedan po jedan obruč. [2] [3] Čenta Kovilj [1]
  2. Idem kod kolebe... imam da obručam vrške. Elemir [1]
  3. Treba je obručati... Kad opletem vršku, sad treba još samo da se naobručadu. Bačko Gradište [1]
  4. Tȍ se pȓvom obrúča. Izbište [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  3. ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=обручати&oldid=223653”