о̏ко

о̏ко

о̏ко (српски, lat. ȍko)[уреди]

Именица[уреди]

о̏ко, с

Именица[уреди]

о̏ко, с

Категорије: анат. хип.риб.кол.зоол.


Облици:

  1. око, ГГ [1]
  2. око [1]

Значења:

  1. Орган чула вида у човека и животиње. [1]
  2. Округли тврди жуљ на ножном прсту. Ђурђево[1]
  3. Бочни део лобање до чеоне кости, слепоочница tempora. [1]
  4. Вид, способност гледања. [1]
  5. У обраћању блиској, драгој особи (обично деци). [1]
  6. Мало, ситно окце на мрежи. [1]
  7. Мали усек на плоду кромпира из којег се развија клица. [1]
  8. Окру гла шра као украс на разним предмeтима. [1]
  9. Блуза са крупним тачкама, туфнама. Итебеј[1]
  10. Ћилим са одређеном врстом шаре. [1]
  11. Bifora radians. [1]
  12. Leucanthemum vulgare. [1]
  13. Као део ботаничких назива. [1]
  14. Исто. Ловра[1]
  15. Narcissus geranium. Деска[1]
  16. Сорта винове лозе и грожђа веома крупног зрна. Вршац[1]
  17. Исто. Мокрин[1]
  18. Врста рибе, кесеге. [2] Падеј[1]

Примери:

  1. Ни́сам до̏би јо на̏оча̄ре, него су ме ну̏дили да ми ски̑даду сас о̀чӣју о̀паницу. [3] Нови Бечеј [1]
  2. Ма̏ти јој би́ла јесѐнас ме̏сец да́на у шпѝта̄љ кад јој у̀по кре̏ч у̏ око. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Јаша Томић Јамена Вашица Моровић Ердевик Нештин Визић Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Рума Ириг Сремски Карловци Обреж Пећинци Карловчић Нови Карловци Јаково Суботица Верушић Жедник Пачир Светозар Милетић Сомбор Мол Сивац Бачко Петрово Село Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Бачко Градиште Чуруг Деспотово Дероње Змајево Госпођинци Силбаш Бођани Жабаљ Товаришево Каћ Мошорин Футог Гардиновци Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Иђош Кикинда Бочар Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Меленци Житиште Елемир Шурјан Зрењанин Арадац Бока Неузина Конак Томашевац Пландиште Маргита Фаркаждин Идвор Иланџа Велико Средиште Чента Вршац Дебељача Алибунар Избиште Сефкерин Дупљаја Долово Бела Црква Баваниште Дубовац Омољица Ковин Батања Деска Ченеј [1]
  3. Тру̀то ви њу̑ ви̏де јер ѝма ју мно̏го па́ри о̀чӣју. [10] Јарак [1]
  4. Нѐмо̄ј слу̏чајно се̏ћи ку̏рије о̏ко, да̏ће ти се на̀ зло. Бачинци Лаћарак [1]
  5. Већ нѐдељ да́на нѐ могу д[а] о̀бујем ни̏шта, па сам мо́ро да се́чем ку̏рје о̏ко. Јаша Томић Каћ [1]
  6. Ударио се у слепо око. [11] Избиште Помаз [1]
  7. Иди с њоме у куповину она има оштро око за те ствари. [9] Ченеј [1]
  8. Сестро моја, очи моје, добро дошла. [9] Ченеј Шурјан Бока Неузина [1]
  9. О̏ко мо̀је ле̑по, кад ура́стиш, о̏нак ће та̏та да ти ку̑пи све̏ што о̏ћеш ако би̏деш та̀ко до̀бра ко са̏д. Јаша Томић [1]
  10. Прође [риба] кроз те велике очи, набије ону честу мрежу на главу и претерива на ону другу коцку. Кленак [1]
  11. Колико оћеш око да је велико, толку дашчицу мећемо. Бачко Градиште [1]
  12. Шлуп — то је оно унутри, знате, што увлачи, а дугачка је [вршка], има од педесет ока висине. [12] [2] Бачка Паланка Ковиљ [1]
  13. Мора око у око да се слаже. Сремски Карловци [1]
  14. Сачма [има] чешће очи. [2] Бачко Градиште [1]
  15. Пре̑ ки̏да̄ња нѐ сме да га [виноград] за̀лӣва јер озе́бу му о̀не о̏чи, мо̀же да оба̀ла̄ви и не̑ће, не ѝстера сва̏ки. Вилово [1]
  16. О̏нда па̏зиш брѝжљиво ка̏ко се то̏ бу̏дне разви́јало о̏ко, мисим то о̏чно пе̏лцова̄ње. Ђала Сремски Карловци [1]
  17. Та̑ј ма̀јски кро̀мпӣр је сла̏дак за је̏сти само и̏ма пу̏но о̀чӣју. [13] Мошорин Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител [1]
  18. Би́ле су та̀ко ша̀ ре не ко са̏д, на при́мер, о̀на мо̀ја ше́р pa што је црвѐна па бе́ле јој о̏чи. [14] Свилош [1]
  19. Шѐрпења на̏ очи. Каћ [1]
  20. Обукла сам црвену аљину на беле очи и кренула у варош. [9] Ченеј Итебеј [1]
  21. Сремске ткаље су се особито истицале у изналажењу песничких мотива за ћилиме, а по Срему има ћилима који носе имена као што су: „вилинске очи” [...], а та имена носе по карактеристичним шарама и представама. [15] [1]
  22. Змѝјино о̏ко је цр́но и окру́гло и змѝјино о̏ко то̑ се зо̀ве. То̑ бу̏де у̀ житу, кат се овр́ше, па то̑ бу̏де у жи̏ту, змѝјино о̏ко. У̀ва̄ти се за̀ жито и пѐнтра̄ се и то̑ је змѝјино о̏ко. Цр́но, си̏тно̄ и то̑ се зо̀ве змѝјино о̏ко. [16] Бачка Паланка [1]


Изрази:

  1. искочиле тиочи ("у обраћању особи која не види шта се испред ње налази"). Кикинда [1]
  2. иди да те мојеочи не вуду! ("благи прекор"). Јасеново [1]
  3. слепац кодочију ("неписмен"). Јасеново [1]
  4. ви̏дети своји̑мочи̏ма ("уверити се у нешто"). Вршац [1]
  5. дабогда миочи испале ("клетва"; "Дабогда ми очи испале акуз те лажем"). Јасеново [1]
  6. ва̏дитио̏чи ("мучити се"). Сомбор Вршац [1]
  7. з го́лимо̏ком ("без помоћних средстава (микроскопа, наочара)"). Вршац [1]
  8. очи му на вр главе ("веома је радознао, знатижељан, љубопитљив"). [1]
  9. иди да те мојеочи не виду Јасеново [1]
  10. затворитиочи ("правити се невешт, не хтети видети нешто"). Ново Милошево [1]
  11. змија тиочи попила! ("клетва"). [1]
  12. бацитио̏ко на некога ("запазити, намеркати"). Футог Ново Милошево [1]
  13. у чети̑ро̏ка ("поверљиво, без сведока"). Вршац [1]
  14. шта ˜ види то рука не пусти ("бити врло вешт, умешан"). [1]
  15. бо́сти ˜ Вршац [1]
  16. чувати коочи у глави ("добро чувати"). Сомбор Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  17. скло̀питио̏чи ("умрети"). Ново Милошево [1]
  18. замазатиочи некоме ("заварати некога, учинити да се не види право стање ствари"; "Шта ми је брат дао? Само ми је замазо очи"). Сакуле Јасеново [1]
  19. ва̏дити ко изо̏ка ("бити шкрт"). Јасеново [1]
  20. бо̀стио̏чи ("падати у очи, стрчати, не уклапати се"). Ново Милошево [1]
  21. врана враниочи не вади ("рђав рђавоме не чини зла"). Вршац Јасеново [1]
  22. ко да си му/јој ˜ извадио ("тешко поднети, преболети"; "Од њега кад узмеш ко да си му око извадио"). Јасеново [1]
  23. за̀пасти за̏око ("допасти се некоме"). Ново Милошево [1]
  24. Волети коочи у глави Сомбор Вршац [1]
  25. шаљ вѐликео̏чи не ви̏ду ку̑ма ("не видети оно што је главно, суштину"). Ново Милошево [1]
  26. гле̏дати пра̏во уо̏чи ("не стидети се"). Вршац [1]
  27. ѝматио̏чи ко ма̏чка Јасеново [1]
  28. иматиочи ко сарме ("имати велике очи"; "Има очи ко сарме"). Јасеново [1]
  29. укро би ти изочију ("вешт у крађи"). [1]
  30. ко да сам целом светуочи вадила ("бити веома несрећан"). Ново Милошево [1]
  31. не ве̏ровати своји̑мочи̏ма ("сумњати у очигледне чињенице"). Вршац [1]
  32. имати буљавеочи ко жаба Јасеново [1]
  33. закло̀пити не̏комео̏чи ("присуствовати нечијој смрти"). Ђурђево [1]
  34. кусалом те кусам, а дршком ти очи вадим ("бити дволичан, лицемеран"). [1]
  35. слеп кодочију ("не видети очевидне ствари, не схватати"). Ново Милошево [1]
  36. ко дупе и ˜ ("потпуно различито"). [1]
  37. исте̏рати ба̏рио̏ко ("стати посред баре"). Вршац [1]
  38. видети се слободнимоком ("видети се без помоћних средстава (наочара, догледа и сл.)"; "Ви̏ди се сло̏бодним о̏ком: заву́че се пче̏ла у ћѐлију и чи̏сти"). Меленци [1]
  39. тражити од слепцаочи ("захтевати немогуће"). [1]
  40. не ви̏ди се пр̏ст пред ˜ ("мрачно је"). Вршац [1]
  41. дати ко мишу у ˜ ("врло мало дати"; "Ко̀лко си ми да́ла,"). Ново Милошево [1]
  42. очи ко жеравице Јасеново [1]
  43. изо̏ка, из бо̏ка ("на сваки начин, пошто-пото"). Ново Милошево Вршац [1]
  44. пун ко ˜ Јасеново [1]
  45. ва̏дити комео̏чи ("односити се непријатељски"). Вршац [1]
  46. Ба́цати ("обмањивати некога"). Вршац [1]
  47. добро отворитиочи ("обратити изузетну пажњу, нарочито пазити"; "Том приликом девојачки родитељи треба „добро да отворе очи” и да се коначно одлуче да ли ће дати своју кћерку у такву кућу"). [1]
  48. видети и везанихочију ("имати способност уочавања, запажања, сагледавања"). [1]
  49. витла̏ти сасочи̏ма ("гледати унаоколо, зверати"). Вршац [1]
  50. имати камџију уочима [1]
  51. везати некомеочи ("онемогућити некоме слободу сагледавања, одлучивања"; "Везали му очи"). [1]
  52. закрва́витио̀чима ("непријатељски погледати"). Ђурђево [1]
  53. о̏чи му и̏граду ко на зе́тињ Вршац [1]
  54. гле̏дати исподочи̑ју ("крадом посматрати"). Вршац [1]
  55. гладне ("незајажљив је, похлепан, грамзив"). [1]
  56. куд меочи воде и ноге носе ("без одређеног правца и циља, незнано куд, било куд (поћи, упутити се и сл.)"). [1]
  57. гледати на свеочи ("слушати и гледати отворених очију"; "Гле́ди на све̏ о̏чи"). Меленци [1]
  58. не мо̀ћио̀чима ви̏дети ("не подносити некога"). Лаћарак Јасеново [1]
  59. не моћи сочима гледати ("исто"; "Не мо́гу с очи̏ма да гле̏дам"). Вршац [1]
  60. изаћи наочи некоме ("имати смелости појавити се пред неким, суочити се с неким"; "Не сме на очи да му изађе"). [1]
  61. очи ти испале, дабогда ("клетва"). Јасеново [1]
  62. светлиду му Јасеново [1]
  63. уке́читио̏чи ("упиљити, гледати нетремице у неког или нешто"). Ново Милошево [1]
  64. кад ви̑ле до̑ђу ко̀чима ("самртни час, тренутак"). Футог [1]
  65. гле̏дати ко ˜ ("чувати с највећом љубављу"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,000 1,001 1,002 1,003 1,004 1,005 1,006 1,007 1,008 1,009 1,010 1,011 1,012 1,013 1,014 1,015 1,016 1,017 1,018 1,019 1,020 1,021 1,022 1,023 1,024 1,025 1,026 1,027 1,028 1,029 1,030 1,031 1,032 1,033 1,034 1,035 1,036 1,037 1,038 1,039 1,040 1,041 1,042 1,043 1,044 1,045 1,046 1,047 1,048 1,049 1,050 1,051 1,052 1,053 1,054 1,055 1,056 1,057 1,058 1,059 1,060 1,061 1,062 1,063 1,064 1,065 1,066 1,067 1,068 1,069 1,070 1,071 1,072 1,073 1,074 1,075 1,076 1,077 1,078 1,079 1,080 1,081 1,082 1,083 1,084 1,085 1,086 1,087 1,088 1,089 1,090 1,091 1,092 1,093 1,094 1,095 1,096 1,097 1,098 1,099 1,100 1,101 1,102 1,103 1,104 1,105 1,106 1,107 1,108 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78, 81, 130.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 107.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54, 55, 59, 63.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  10. 10,0 10,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  11. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  12. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  13. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  14. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  15. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 77.
  16. Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  17. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]