о́ја
о́ја
о́ја (српски, lat. ója)[уреди]
Именица[уреди]
о́ја, ж
Категорије: кол.
Облици:
Значења:
- Дугачко дрво на колима уз које се упрежу волови, руда воловских кола. [1]
Примери:
- Го̀веђе о́је што др̀жи ја́рам. То̑ је ру́да између во̏лова. То̑ је као ру́да. О̏нда са пре̏дњег де̑ла и̏ма за̀шрафљено, о̏нда то̑ др̀жи и го̑рњи и до̑њи кра̑ј од ја́рма. И̏ма го̏ре ра̏шље. [2] Крчедин [1]
- Кад во̀лови ву́ку плу̏г, за̏пне се за о́је, ду̏же др̏во ко̀је с јѐдне стра́не и̏ма шѐпутку са а̑лком за ко̀ју се за̏пне рудѝца од ко̀ле̄чки а с дру̏ге стра́не је пре̏глаба у ко̀ју се ме̏те ја́рам што ву́ку во̀лови. [2] Јазак [1]
- О́ја — то̑ што лѐжи плу̏г на њи́мекан. [3] [2] Нови Бечеј Беркасово Кленак Крушедол Купиново Голубинци Пачир Кула Турија Бачко Градиште Лалић Чуруг Деспотово Дероње Змајево Вајска Госпођинци Каћ Бачка Паланка Кикинда Итебеј Житиште Орловат Перлез Чента Сефкерин [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 302.