ója
ója
ója (српски, ћир. о́ја)[уреди]
Именица[уреди]
ója, ж
Категорије: кол.
Облици:
Значења:
- Dugačko drvo na kolima uz koje se uprežu volovi, ruda volovskih kola. [1]
Примери:
- Gòveđe óje što dr̀ži járam. Tȏ je rúda između vȍlova. Tȏ je kao rúda. Ȍnda sa prȅdnjeg dȇla ȉma zàšrafljeno, ȍnda tȏ dr̀ži i gȏrnji i dȏnji krȃj od járma. Ȉma gȍre rȁšlje. [2] Крчедин [1]
- Kad vòlovi vúku plȕg, zȁpne se za óje, dȕže dȑvo kòje s jèdne stráne ȉma šèputku sa ȃlkom za kòju se zȁpne rudìca od kòlēčki a s drȕge stráne je prȅglaba u kòju se mȅte járam što vúku vòlovi. [2] Јазак [1]
- Ója — tȏ što lèži plȕg na njímekan. [3] [2] Нови Бечеј Беркасово Кленак Крушедол Купиново Голубинци Пачир Кула Турија Бачко Градиште Лалић Чуруг Деспотово Дероње Змајево Вајска Госпођинци Каћ Бачка Паланка Кикинда Итебеј Житиште Орловат Перлез Чента Сефкерин [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 302.