о́де

о́де

о́де (српски, lat. óde)[уреди]

Прилог[уреди]

о́де, прил.

Значења:

  1. На овом месту. [1]
  2. У овом месту, у овој земљи и сл. [1]

Примери:

  1. Ја̑ ћу да те че̏кам о́де, а ти̑ гле́ди да до̑ђеш док ни́је мра̑к да завр̑шимо да̀наске по̀со. [2] [3] [4] [5] [6] Јаша Томић Черевић Шимановци Мартонош Бечеј Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Падеј Иђош Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Кумане Меленци Житиште Елемир Шурјан Зрењанин Бока Неузина Конак Велики Гај Томашевац Фаркаждин Иланџа Чента Баранда Избиште Сефкерин Јасеново Чип Ловра Батања Деска Сенпетер Ченеј [1]
  2. О́де ди̏ је мо̀ја ку̏ћа, ту̏ је мо̑г де̏де би́ла ба̑шта, ту̏ се са́дила па̀прика. Нови Сад [1]
  3. Е̏, о̏ндак то̏ та̀ко на̀прави окру́глу, о̏ндак о́де прѐтисне ма̏ти, знаш, а о̀во о̀стане, о̏ндак о́де ѝзреже — јѐда̄н пр̏ст, дру̏ги, пе̑т пр̀стӣју на̀прави. Бешка [1]
  4. О̀ни су зна̏ли њи̏ве ко̀ја је ди̏, ту̑ око Бѐгеја и о́вде. [7] [8] [6] Велики Гај Мартинци Врдник Павловци Буђановци Краљевци Инђија Чип Деска [1]
  5. А и о̑н је о́вде. Бачинци [1]
  6. О̀вде је све̏ ра̀зрушено, све̏ ра̀зрушено, ча̏к и па̀тос. Бачинци [1]
  7. Овденака сам био одавно. Врачев Гај [1]
  8. Ку̑рва се о́дека с о̀вим чо̀веком испрѐт куће. [9] Итебеј Бока [1]
  9. У̏дате су би́ле — јѐдна је би́ла у Нешти́ну, мо̀ја све̏крва о́де. Визић [1]
  10. Мо̏ж да о̀станете о́де за на̏век па жи́вите. [10] [11] [12] Итебеј Добринци Војка Обзир Кикинда Ново Милошево Елемир Бока Томашевац Вршац [1]
  11. А шта̏ ми̏ о́де, Са̀ла̄јка и По̀дбара смо би́ли ма̏чји ка̏шаљ за̀ њӣ. Нови Сад [1]
  12. Ви̏д о́д шта̏ се је̏де, а ди̏ смо ми̑ та̏м на̏апако по̏лугла́дни. Лаћарак [1]
  13. О̀ви што су би́ли во́де по се̏лима, у Сегѐдӣн. [13] Ђала Нови Кнежевац [1]
  14. Гѝмна̄зија се у̀кинула о́вде о̏ндак. Бечеј [1]
  15. Ми би тре̏бали да до̏бимо влади̏ку о́вде, али ни̏како не мо̏же да изабе̏ру. Вршац [1]
  16. Нѝје зна̏о си̏гӯрно да и̏ма Ср̏пкиња о́вдје. Помаз [1]


Синоними:

  1. овамо [1]
  2. воде [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 74, 332.
  3. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46, 49.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57, 64.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. 6,0 6,1 Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 146.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52.
  8. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 314.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 274, 316.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 77, 150.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 269, 285.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 119, 124, 125.
  13. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 274, 282.

Напомене[уреди]