Пређи на садржај

наручје

наручје

наручје (српски, lat. naručje)

[уреди]

Именица

[уреди]

наручје, с

Облици:

  1. на̀рӯчје [1]

Значења:

Примери:

  1. Све̏крва је др̏жала му̏шко де́те у на̀рӯчју. Лаћарак [1]
  2. А Божидар зато не хода, ниси га млого држала у наруче. [2] Ченеј [1]
  3. Кад ко̀са̄ц ѝскоси дру̏ги о̀ткос, о̏нда о̀на [руковедаља] ста̏ља дру̏го то на̀рӯчје, па о̏нда ве̑же. Бачинци [1]


Синоними:

  1. нарамак [1]


Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=наручје&oldid=227436”