наме́нути
наме́нути
наме́нути (српски, lat. naménuti)[уреди]
Глагол[уреди]
Значења:
- Назначити намену чега, одредити чему треба да служи. [1]
- Одредити да се коме што преда. [1]
- Поименце одредити коме ће се дати парче чеснице. [1]
- Дати, одредити што за душу умрлих, за спомен мртвима. [1]
Примери:
- Те новце сам наменула да купим мене једну мараму. Јасеново [1]
- Ка̏д ко̏м на̀ме̄не тај ѐспа̄п, во̏ду и та̏мо би̏г ба̑сови, и о̀ни гле́ду ко̏м ка̀ква ро̀ба тре̏ба. [2] Итебеј [1]
- О̏во мојој за̑ви, о̏во мојој ма̏ми — и та̏ко наме̑немо и пољу̑бимо све̏ и та̏ко сва̏ким наме̑немо и да́мо им. Вршац [1]
- Ту̑ наме̑немо и Бо̏гу, и су̑жним у тамни̏цу, и пу̑тнику. Избиште Јасеново [1]
- И̏сто та̏ко наме̑немо мр́твима своји̑м: дете̏ту, ма̏тери, о́цу. Јасеново [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 513.