Pređi na sadržaj

naménuti

naménuti

naménuti (srpski, lat. naménuti)

[uredi]

Glagol

[uredi]

naménuti, {{{vid}}} neprel.

Značenja:

  1. Naznačiti namenu čega, odrediti čemu treba da služi. [1]
  2. Odrediti da se kome što preda. [1]
  3. Poimence odrediti kome će se dati parče česnice. [1]
  4. Dati, odrediti što za dušu umrlih, za spomen mrtvima. [1]

Primeri:

  1. Te novce sam namenula da kupim mene jednu maramu. Jasenovo [1]
  2. Kȁd kȍm nàmēne taj ѐspāp, vȍdu i tȁmo bȉg bȃsovi, i òni glédu kȍm kàkva ròba trȅba. [2] Itebej [1]
  3. Ȍvo mojoj zȃvi, ȍvo mojoj mȁmi — i tȁko namȇnemo i poljȗbimo svȅ i tȁko svȁkim namȇnemo i dámo im. Vršac [1]
  4. Tȗ namȇnemo i Bȍgu, i sȗžnim u tamnȉcu, i pȗtniku. Izbište Jasenovo [1]
  5. Ȉsto tȁko namȇnemo mŕtvima svojȋm: detȅtu, mȁteri, ócu. Jasenovo [1]


Sinonimi:

  1. nameniti [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 513.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=наме́нути&oldid=244233”