мо̀мак

мо̀мак

мо̀мак (српски, lat. mòmak)[уреди]

Значења:

  1. Млад неожењен човек. [1]

Примери:

  1. Ту̏ бѝло њи̑ мома́ка ма̏ колѝко. Обзир [1]
  2. Бѝло је и мома́ка и девоја́ка. Бачинци [1]
  3. А би́ло здра̏во ле̑по — мла́дежа би́ло мло̏го; дѐвојака и мома́ка. [2] [3] [4] [5] [6] Калаз Лаћарак Сремска Каменица Шимановци Војка Мартонош Сивац Бачко Петрово Село Бечеј Кула Турија Дероње Силбаш Госпођинци Товаришево Ђурђево Нови Кнежевац Мокрин Падеј Ново Милошево Итебеј Међа Кумане Меленци Житиште Елемир Арадац Бока Томашевац Фаркаждин Иланџа Баранда Фаркаждин Сефкерин Помаз Деска Ченеј [1]
  4. Па мо̑ј та̏та је при́чо кад је о̑н би̏о мо̀мак, о̏ндак Сала́јчани ни́су сме̏ли да ѝду у По̀дбару да њи̑не дѐво̄јке спеку̀лишу. Нови Сад [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 125, 365.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17, 19, 23.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 12, 13, 98, 163, 265.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 55.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160.

Напомене[уреди]