mȋrno

mȋrno

mirno (srpski, lat. mirno)[uredi]

Prilog[uredi]

mȋrno, pril.

Značenja:

  1. Lagano, sporo. [1]

Primeri:

  1. Ѝde mȋrno nàko. [2] Itebej [1]


Izrazi:

  1. [1]
  2. Dȉ si tȋ vȉdiomírno déte i lépu bȁbu ("ono što je nemoguće, što ne postoji"). Kovilj Novo Miloševo [1]
  3. ˜ kȍ bȕbica ("veoma tih, povučen, miran"). Kovilj Vršac Jasenovo [1]
  4. ˜ ko anđo Jasenovo [1]
  5. ˜ ko jagnje Jasenovo [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 284.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ми̑рно&oldid=226868”