маћија

маћија

маћија (српски, lat. maćija)[уреди]

Именица[уреди]

маћија, ж

Придев[уреди]

маћија , , прид.

Облици:

  1. ма̏ћија, ма̀ћија [1]
  2. , [1]

Значења:

  1. Очева жена у односу на његову децу из претходног брака. [1]

Примери:

  1. Све̏крва је би́ла ма̏ћија. Павлиш [1]
  2. Ѝмала је ма̏ћију. Кула [1]
  3. Јој, стра да је не туче маћија. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Ченеј Черевић Лаћарак Суботица Бечеј Руменка Нови Сад Ђурђево Ђала Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Санад Мокрин Ново Милошево Српска Црња Башаид Кумане Меленци Елемир Зрењанин Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Вршац Избиште Јасеново Помаз Деска Батања Иванда [1]
  4. Не̑ће се о̀на у̀дати на ту́ђу де̏цу да им бу̏де ма̏ћија. Бачинци [1]
  5. Те̏ мо̀је ма̀ћије си̑н. Башаид [1]
  6. Мо̀ја ма̀ћија је би́ла о̏тровна; сам слу̏шала: „Гро̏м те у̀био, нѐ видла те...", та̀ко фу̏рт ме кле̏ла. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Ма̀ћија о̀шла у Ср̀бију. Сремски Карловци [1]
  8. Рѐпија Ра́де, ма̏ћијин си̑н. Суботица Вршац [1]


Изведене речи:

  1. ма̏ћијин [1]


Синоними:

  1. помајка, маћеха [1]


Изрази:

  1. неком мајка, а неком ˜ ("према некоме великодушно, а према другоме немилосрдно и шкрто"). [1]
  2. Не мо̏жеш да си једно̑ме ма̏ти, а дру̏гомема̏ћија ("треба се према свима односити једнако"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 258, 343.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 60.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  6. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]