Прво изаберу једног који ће бити цар, остали се повуку у страну и договоре се шта ће казати кад оду до цара. Кад дођу до цара, кажу: „Добар дан, царе, турско магаре”. [1][2]
↑Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 91.
↑Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
