Prvo izaberu jednog koji će biti car, ostali se povuku u stranu i dogovore se šta će kazati kad odu do cara. Kad dođu do cara, kažu: „Dobar dan, care, tursko magare”. [1][2]
↑Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 91.
↑Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
