ма̀лен

ма̀лен

ма̀лен (српски, lat. màlen)[уреди]

Придев[уреди]

ма̀лен , , прид.

Категорије: хип.


Облици:

  1. мален, -ѐно, -ѐна [1]
  2. мален [1]

Значења:

  1. Девојка. [2] Башаид[1]

Изведене речи:

  1. ма̀лена [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 376.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16, 110.

Напомене[уреди]