лѐжати

лѐжати

лѐжати (српски, lat. lèžati)[уреди]

Глагол[уреди]

лѐжати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.риб.


Облици:

  1. лежати [1]

Значења:

  1. Бити у водоравном положају ослањајући се телом на неку подлогу (о човеку). [1]
  2. Одмарати се опружен на кревету. [1]
  3. Због болести проводити време у кревету, боловати. [2] Ченеј[1]
  4. Бити у стању мировања ради одмора (о животињама). [1]
  5. Бити укопан у склоништу, кртогу (о риби). [1]
  6. Бити оборен, положен на тло; бити негде смештен, остављен (о предметима). [1]
  7. Заузети водораван положај ради одмора или спавања. [1]
  8. Сместити се у кртог (о риби). [1]
  9. Мировање у лежећем положају. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. На крѐвет лѐжӣм. [3] [4] Суботица Сомбор Сивац Дероње Турија Госпођинци Ново Милошево Бока [1]
  2. Кад до̑ђе ве̏че, ја̑ штри̏кам, на̀мӣрим де̏цу, штри̏кам, а о̑н лѐжи, чѝта но̏вине и о̀дма̄ра. Арадац Ново Милошево [1]
  3. Ле̏жа̄ла сам једно два̑ ме̏сеца (го̏дина да́на са̏д би́ло у дѐце̄мбер ме̑сец (З). [5] [1]
  4. Љу̀бомӣр Гру́јин [...] лѐжи у крѐвет од два̀јес чѐтврте го̏дине, апри́ла — о Благове́сти је ле̏го. [1]
  5. Два́дес де̏вет го̏дӣна како лѐжи у̀ кревет. Ново Милошево [1]
  6. Ко̀ко̄шке дѝвије су жу́те, о̀не лѐжу у̏ трску, у̀ трње. [6] [7] Ново Милошево Нови Сад [1]
  7. Зи̑ми, ја̏нуар ме̏сец, ри̏ба лѐжи, фе̏бруар, и то̑ са̀мо не̏ке вр́сте, не̏ све̏ вр́сте ри̏бе. [8] [7] Ковиљ Бачко Градиште [1]
  8. Не̏колико да́на лѐжи да се о̀сӯши ста́бло, зашто ли̑шће се бр̏зо осу̑ши, али ста́бло ма̏ло спо̀рӣје се су̑ши, зо̀то мо̑ра ви̏ше да́на да сто́ји (ради ста̀блета), јелбо ако би се хо̏ман ве́зало, мож да се по̀ква̄ри толу̀зина. [9] [10] Јаша Томић [1]
  9. О́ја — то̑ што лѐжи плу̏г на њи́менкан. Нови Бечеј [1]
  10. Кад су о̀шли да ле̏гнеду, и о̀на да се сву́че, а о̀на и̏ма о̀жиљак ту̑. [11] [12] [13] [14] [15] Томашевац Павловци Сомбор Дероње Бачко Петрово Село Госпођинци Каћ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Башаид Меленци Итебеј Елемир Арадац Иланџа Велики Гај Ловра Сенпетер [1]
  11. Он је ш њи́ме ѝшо на ве̏џбу, на ло̑горовање (та̏мо ни̏кад нѐ переш но̏ге, са̀мо ле̏гнеш у цѝпеле и у оде́ло). Зрењанин [1]
  12. Ме̏тем џа̑к јел по̀њаву, и мало и ле̏гне̄мо кад до̑ђе ле̏то; врућѝна — ма̏ло у ла́ду. [1]


Изведене речи:

  1. лѐжа̄ње [1]


Изрази:

  1. neлези враже ("на (нечију) несрећу, неком несрећом, ето невоље"). [1]
  2. Лѐжати ко про̀штац Стапар [1]
  3. лежати на души ("бити предмет нечијих мисли, жеља"). Јасеново [1]
  4. Кравалегне на крајцару, а устане на динар ("неочекивано постати богат"). [1]
  5. свако јело свога газду клело штоне легне дасеслегне ("после оброка треба прилећи да се храна сталожи, превари"). [1]
  6. ле́ћи на ру́ду ("помирити се са нечим, прихватити нешто и против своје воље"). Вршац [1]
  7. лѐћи с кокошкама ("с вечери, рано поћи на спавање"). Ново Милошево [1]
  8. лежати на срцу ("бити драг, мио"). Ново Милошево [1]
  9. лези лебе/лебу да те јем ("каже се за лењу особу, ленштину"). Јасеново [1]
  10. лѐћи у гро̏б ("умрети"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 352.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 125.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 19, 123, 124, 225.
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125, 126, 152.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  7. ↑ 7,0 7,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 302.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 111, 152.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163, 197.
  13. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 17.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152, 157, 158.
  15. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 350.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=лѐжати&oldid=587076”