lѐžati

lѐžati

lѐžati (srpski, lat. lèžati)[uredi]

Glagol[uredi]

lѐžati, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: rib.rib.


Oblici:

  1. ležati [1]

Značenja:

  1. Biti u vodoravnom položaju oslanjajući se telom na neku podlogu (o čoveku). [1]
  2. Odmarati se opružen na krevetu. [1]
  3. Zbog bolesti provoditi vreme u krevetu, bolovati. [2] Čenej[1]
  4. Biti u stanju mirovanja radi odmora (o životinjama). [1]
  5. Biti ukopan u skloništu, krtogu (o ribi). [1]
  6. Biti oboren, položen na tlo; biti negde smešten, ostavljen (o predmetima). [1]
  7. Zauzeti vodoravan položaj radi odmora ili spavanja. [1]
  8. Smestiti se u krtog (o ribi). [1]
  9. Mirovanje u ležećem položaju. Novo Miloševo[1]

Primeri:

  1. Na krѐvet lѐžӣm. [3] [4] Subotica Sombor Sivac Deronje Turija Gospođinci Novo Miloševo Boka [1]
  2. Kad dȏđe vȅče, jȃ štrȉkam, nàmӣrim dȅcu, štrȉkam, a ȏn lѐži, čѝta nȍvine i òdmāra. Aradac Novo Miloševo [1]
  3. Lȅžāla sam jedno dvȃ mȅseca (gȍdina dána sȁd bílo u dѐcēmber mȇsec (Z). [5] [1]
  4. Ljùbomӣr Grújin [...] lѐži u krѐvet od dvàjes čѐtvrte gȍdine, apríla — o Blagovésti je lȅgo. [1]
  5. Dvádes dȅvet gȍdӣna kako lѐži ù krevet. Novo Miloševo [1]
  6. Kòkōške dѝvije su žúte, òne lѐžu ȕ trsku, ù trnje. [6] [7] Novo Miloševo Novi Sad [1]
  7. Zȋmi, jȁnuar mȅsec, rȉba lѐži, fȅbruar, i tȏ sàmo nȅke vŕste, nȅ svȅ vŕste rȉbe. [8] [7] Kovilj Bačko Gradište [1]
  8. Nȅkoliko dána lѐži da se òsӯši stáblo, zašto lȋšće se bȑzo osȗši, ali stáblo mȁlo spòrӣje se sȗši, zòto mȏra vȉše dána da stóji (radi stàbleta), jelbo ako bi se hȍman vézalo, mož da se pòkvāri tolùzina. [9] [10] Jaša Tomić [1]
  9. Ója — tȏ što lѐži plȕg na njímenkan. Novi Bečej [1]
  10. Kad su òšli da lȅgnedu, i òna da se svúče, a òna ȉma òžiljak tȗ. [11] [12] [13] [14] [15] Tomaševac Pavlovci Sombor Deronje Bačko Petrovo Selo Gospođinci Kać Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Novo Miloševo Bašaid Melenci Itebej Elemir Aradac Ilandža Veliki Gaj Lovra Senpeter [1]
  11. On je š njíme ѝšo na vȅdžbu, na lȏgorovanje (tȁmo nȉkad nѐ pereš nȍge, sàmo lȅgneš u cѝpele i u odélo). Zrenjanin [1]
  12. Mȅtem džȃk jel pònjavu, i malo i lȅgnēmo kad dȏđe lȅto; vrućѝna — mȁlo u ládu. [1]


Izvedene reči:

  1. lѐžānje [1]


Izrazi:

  1. nelezi vraže ("na (nečiju) nesreću, nekom nesrećom, eto nevolje"). [1]
  2. Lѐžati ko pròštac Stapar [1]
  3. ležati na duši ("biti predmet nečijih misli, želja"). Jasenovo [1]
  4. Kravalegne na krajcaru, a ustane na dinar ("neočekivano postati bogat"). [1]
  5. svako jelo svoga gazdu klelo štone legne daseslegne ("posle obroka treba prileći da se hrana staloži, prevari"). [1]
  6. léći na rúdu ("pomiriti se sa nečim, prihvatiti nešto i protiv svoje volje"). Vršac [1]
  7. lѐći s kokoškama ("s večeri, rano poći na spavanje"). Novo Miloševo [1]
  8. ležati na srcu ("biti drag, mio"). Novo Miloševo [1]
  9. lezi lebe/lebu da te jem ("kaže se za lenju osobu, lenštinu"). Jasenovo [1]
  10. lѐći u grȍb ("umreti"). Vršac [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 352.
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 58, 125.
  4. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15, 19, 123, 124, 225.
  5. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 125, 126, 152.
  6. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123.
  7. ↑ 7,0 7,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  8. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  9. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 302.
  10. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 164.
  11. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 87, 111, 152.
  12. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 163, 197.
  13. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 17.
  14. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 152, 157, 158.
  15. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 350.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=лѐжати&oldid=587076”