ли́це

ли́це

Српски

ли́це (српски, lat. líce)

Категорије: об.


Значења:

  1. Људска јединка, особа, личност. [1]
  2. Припадник војске, онај који је у војној служби. [1]
  3. Предња, спољна, уочљива страна нечега. Суботица Кикинда[1]
  4. Боља, лепша страна тканине, она страна тканине која на одећи долази споља. [1]
  5. Горњи мекани део обуће који прелази преко горњег дела стопала. [1]
  6. Спољашњи део ципеле. [1]
  7. Горња навлака за јастук. [1]

Примери:

  1. Ѝма̄ ле́по ру̀мено ли́це. Бачинци [1]
  2. Мѐтула то̑ бѐлило на ли́це, па до̀шла ко мр̀твац. [2] [3] Јаша Томић Сусек Свилош Черевић Лаћарак Сремска Митровица Суботица Ђурђево Шурјан Бока Неузина Избиште Ченеј [1]
  3. И о̑н је са̏в у̀плашен, са̏в је би̏о бле̑д у ли́цу. Кумане [1]
  4. О̀на ѝма си̑на во̑јно ли́це. [4] Параге [1]
  5. Избле́дило јој ли́це на ма̀рами. Бачинци [1]
  6. И по̀свађале се њи̏ две̏ сѐстре, о̀ва ка̑же о̀во је ли́це, о̀ва ка̑же о̀во је ли́це. [3] Черевић Лаћарак Суботица Товаришево Ђурђево Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Црвена Црква Ченеј [1]
  7. Кад пе̑глаш, ни́је до̀бро да ме̏теш на ли́це, јебо мо̏ж да пожу́ти. Јаша Томић [1]
  8. „Ајдучки опанци” имају „лице” или „образ” одозго. Јарковац [1]
  9. Све̏ ти је ли́це на цѝпели по̀гуљено. [5] [6] [7] Бачинци Сусек Свилош Суботица Ново Милошево Панчево [1]
  10. Го̑рње ли́це мо̑ра да се наву́че на ка̀луп и о̏ндак га о̀ставиш да стоји да би̏де цѝпела чвр́ста. [1]
  11. Го̑рње ли́це је мо́рало да би̏де на̑јле̏пше у̀ра̄ђено. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  12. Ли́це од ко̏нофоса, са̏д је да̀маст. Алибунар [1]
  13. Наву́кла сам чи̏сте ли̏ца̄ди. Јарак [1]
  14. Сам у̏зела два̑ ли́ца на јо̀ргане ро́зле штри̏кане. [8] [3] Ченеј Мартинци Вогањ Стари Сланкамен Пачир Лалић Бођани Змајево Итебеј Добрица Маргита Уљма Вршац [1]


Синоними:

  1. фронт [8] Јамена Ердевик Суботица Мартонош Пачир Сивац Дероње Товаришево Бачка Паланка Госпођинци Меленци Сакуле Црепаја Омољица Кајтасово [1]


Изрази:

  1. папуобличитилице ("дати коначан облик папуче"; "Потом се бичкијом „уобличи лице”"). Вршац [1]
  2. Бити нали́цу места ("бити на месту неког догађаја, бити сведок неког догађаја"). Војка [1]

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 596.
  5. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 95.
  6. ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 321.
  7. ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 128.
  8. ↑ 8,0 8,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ли́це&oldid=691794”