летњи

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

летњи

летњи (српски, lat. letnji)[уреди]

Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Који се односи на лето, који се дешава у лето или траје током лета. [1]
  2. Кухиња у којој се кува преко лета. [2] Јамена Моровић Вашица Хртковци Мокрин[1]
  3. Вода која надолази у лето. [3] Ковиљ[1]
  4. Мања, једнокрилна врата кроз која се улази у двориште. [1]
  5. Кухиња у којој се кува преко лета. [1]
  6. Мала кућа, насупрот главне, која нема прозора према улици. [2] Вршац[1]
  7. Мед настао у лето. [4] Кула Змајево Српски Крстур[1]
  8. Земљани пут кроз атар којим се може ићи само кад је суво. Каћ Избиште[1]
  9. Православни црквени празник посвећен Св. Николи, који се слави 22. маја (9. маја по старом календару). [5][1]

Примери:

  1. Ту̑ се ску́пљали о̀ни она̀ко у ле̏тње ве̏чери и ма̏ло мушка́рци сви́раду тамбури́це, ни́је би́ло армо̀нике. Кула [1]
  2. У ле̏тње вре́ме о̀ни се кри̏ју по куку̀рузу, а и зи̑мње до̏бо би́ло је њи̑ и у сѐло — да на̀баву хра́ну. [6] [7] [8] Меленци Нови Сад Ђурђево Шајкаш Банатско Аранђелово Српска Црња Башаид Итебеј Бока Фаркаждин Чента [1]
  3. Вра́та ле̏тња и зи̑мска, кад за̀веје сне̑г, о̏нда кроз зи̑мска вра́та. [2] Кула [1]
  4. И̏ма та̑ та̀ко ле̏тња ку̑јна, си̏рӣду ту̑ си̏р  ; ‘мала кућа, насупрот главне, која нема прозора према улици’ (Су Мг Вш Аб Пч) [ТКПВ]. [9] [2] Бегеч Сремска Рача Ердевик Сот Черевић Лединци Врдник Чортановци Шуљам Вогањ Јарак Голубинци Платичево Прхово Бечмен Суботица Мартонош Сента Пачир Сомбор Стапар Сивац Кула Дероње Товаришево Ченеј Госпођинци Каћ Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Арадац Сакуле Црепаја Конак Добрица Маргита Алибунар Вршац Долово Делиблато Кајтасово Врачев Гај Омољица Ковин [1]
  5. Се̏јали смо ле̏тњу сала̀ту. [10] Зрењанин [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. s ле̏тњо Итебеј Чента [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 142.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 55, 104, 136, 145.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 33.
  8. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 141.
  9. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 20.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.

Напомене[уреди]