леватор

леватор

леватор (српски, lat. levator)[уреди]

Именица[уреди]

леватор, м

Облици:

  1. лѐва̄тор [1]

Значења:

  1. Справа са покретном траком за пребацивање терета (овршене сламе, кукуруза и сл.). [2] Мол[1]

Примери:

  1. О̀во две̏ го̏дине смо убаци́вали са лѐва̄тором, али до̀лазили су да уба̀цӣву, и све̏ то̑ да ко̏паду. [3] [4] Велики Гај Сусек Свилош Нови Карловци Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Нови Бечеј Тараш Перлез Фаркаждин Иванда [1]
  2. Не̏ко овр́ши ба̏ш, а не̏ко са̀мо о̀бере̄, па о̏нда̄к ѝде̄ о̀нӯ љу̀штику, па исто̀ва̄рај, па са о̀тӣм лѐва̄тором. Бачинци [1]
  3. О̑н је ка̀дгод ѝмо̄ лѐва̄тор и вр́шалицу. Лаћарак [1]
  4. Доњим крајем елеватор је намештен испод дреша који избацује сламу и помоћу зубаца он носи сламу горе на камару, где је прихватају сламари и распоређују по камари. Ново Милошево Черевић Бегеч Орловат [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 32.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 127, 295, 339.

Напомене[уреди]