ле̑д

ле̑д

ле̑д (српски, lat. lȇd)[уреди]

Именица[уреди]

ле̑д, м

Категорије: риб.


Облици:

  1. лед [1]

Значења:

  1. Вода у чврстом агрегатном стању, смрзнута вода. [1]
  2. Шупљикави лед на површини реке. [2] Србобран[1]
  3. Лед на површини реке који, према мишљењу рибара, долази из реке Маролош у Мађарској. [2] Елемир[1]
  4. Сечење и вађење леда из реке, баре и сл. [3] Госпођинци[1]
  5. Прозирна смрзнута вода на површини реке. [2] Србобран[1]
  6. Смрзнут снег на површини реке. [1]
  7. Прозирна смрзнута вода на површини реке. [1]

Примери:

  1. Пра̏вилӣ су ледѐнице, ву̀ку ле̑д [...] а већ ју̑ла ме̏се̄ца се ѝстопи макар да је у ледѐници. [4] [5] [6] [2] Ђала Сивац Дероње Ченеј Госпођинци Падеј Перлез Вршац [1]
  2. Кре̑ну па и за̀десне у̏ пољу ле̑д и та̀ко. Кула [1]
  3. Кад не̏ знам ко̀је је го̏дине то̑ по̀тӯко ле̑д па се ви̏дла Сѐле̄нча. Дероње [1]
  4. Има снежни лед. Тај не ваља, тај је труо. [2] Падеј Србобран [1]
  5. Стаклени лед провидан је. [2] Падеј Србобран [1]
  6. Има снеженик а има чисти лед који је од воде и смрзнут. Тај се и провиди. [2] Чента [1]


Синоними:

  1. крупа [1]


Изрази:

  1. клетва убио те ˜, да те убије Јасеново [1]
  2. риб Ву́ћи исподле̏да ("ловити мрежом аловом кроз просеке у леду"). Сремска Митровица [1]
  3. ладан ко ˜ Вршац Јасеново [1]
  4. Натоциљати на танак ˜ ("преварити, обманути"). Равно Село [1]
  5. риб радити исподледа ("ловити мрежом аловом кроз просеке у леду"). Моровић Перлез [1]
  6. ударио ме је ˜ у срце ("сазнати потресну вест"; "Мѐне у̀дарио, што кажу, ле̑д у ср̏це"). Војка [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 48.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13, 14, 17, 97.
  6. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 348, 350, 355.

Напомене[уреди]