ле̑ви

ле̑ви

ле̑ви (српски, lat. lȇvi)[уреди]

Прилог[уреди]

ле̑ви, прил.

Облици:

  1. , леви, [1]

Значења:

  1. Мотика плуга парача која се у односу на точак налази с леве стране. [2] Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин[1]
  2. Исто. [2] Ковиљ[1]

Примери:

  1. Кад се у̑ђе у цр̑кву, па са ле̑ве стра́не је би́ло та̀ко о̀гра̄ђено, а Хри̏стос је би̏о од во̏ска, од че̏га. [3] [4] Велики Гај Фаркаждин [1]
  2. Од о̏пштине ка[д] до̑ђеш до спаѝлука (ту̑ је спаѝлук би̏јо; вѐлики мага̀зӣн, прико пу́та ка̀штӣљ — ку̏ћа спа̀ӣнска; ту̑ су дѐца си̏роча̄ди ко̀и не̑му о̀ца — до̏м се са̏д то̑ зо̀ве), смо̀таш на ле̑ву стра̑ну. Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. ле̑во [1]


Изрази:

  1. Крсти̏ти се сасле̑вом руко̑м ("много се чудити"). Вршац [1]
  2. Ко да има двелеве ноге ("каже се за онога који је неспретан у ходу, који се често саплиће"). [1]
  3. ле̑во и де̑сно ("на све стране"). Итебеј [1]
  4. устати налеву ногу ("бити цео дан нерасположен, мрзовољан"). Сомбор Ново Милошево Вршац [1]
  5. ˜ рука, десни џеп ("каже се када неко нешто украде"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306.

Напомене[уреди]