ла̑д
ла̑д
Именица
[уреди]ла̑д, м
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Простор који није осветљен сунцем, сенка коју баца неки предмет. [1]
- Кућа чији су прозори окренути према западу. [1]
- Equisetum arvense. [1]
Примери:
- О̏нда, ка[д] ћемо је̏сти, ла̑да ни̏гди не̑ма, се̏днемо по̀т кола. Товаришево [1]
- Здра̏во је припѐкло, мо̑ра да се скло̀ним у ла̑д, макар са̏мо ма́лко да ме не у̀дари зо̀ненштик. [2] [3] [4] [5] Јаша Томић Черевић Суботица Сомбор Бачки Брестовац Бачка Паланка Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Башаид Меленци Итебеј Шурјан Бока Неузина Вршац Крушчица Деска [1]
- Ме̏тем џа̑к јел поњаву, и мало ле̏гнемо кад до̑ђе ле̏то; врућѝна — ма̏ло у ла́ду. Зрењанин [1]
- Уобичајен је и назив по осунчавању: „са сунца” и „из лада”, кућа „са сунца” је осунчана пре подне а [кућа] „из лада” је осунчана по подне. [6] Остојићево [1]
- То̑ је зе́чи ји ла̑д. За̀то̄ што се ту̑ зе̏че ви скла̏ња ју од врућѝне̄. Та̀ко на́ро[д] ту̀ма̄чи, зе̏чеви се ту̑ скла̏њају у̏ ла̄д и са о̀не стра́не ди је се̑нка иско̀пају ја̏му и ту̑ се са̏крију у ладо̀вину. Деспотово Пивнице Параге Силбаш [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 113, 114, 337.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 315.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 225.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 86.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 147.