лад

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

лад

лад (српски, lat. lad)[уреди]

Именица[уреди]

лад, м

Категорије: бот.


Значења:

  1. Простор који није осветљен сунцем, сенка коју баца неки предмет. [1]
  2. Кућа чији су прозори окренути према западу. [1]
  3. Equisetum arvense. [1]

Примери:

  1. О̏нда, ка[д] ћемо је̏сти, ла̑да ни̏гди не̑ма, се̏днемо по̀т кола. Товаришево [1]
  2. Здра̏во је припѐкло, мо̑ра да се скло̀ним у ла̑д, макар са̏мо ма́лко да ме не у̀дари зо̀ненштик. [2] [3] [4] [5] Јаша Томић Черевић Суботица Сомбор Бачки Брестовац Бачка Паланка Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Башаид Меленци Итебеј Шурјан Бока Неузина Вршац Крушчица Деска [1]
  3. Ме̏тем џа̑к јел поњаву, и мало ле̏гнемо кад до̑ђе ле̏то; врућѝна — ма̏ло у ла́ду. Зрењанин [1]
  4. Уобичајен је и назив по осунчавању: „са сунца” и „из лада”, кућа „са сунца” је осунчана пре подне а [кућа] „из лада” је осунчана по подне. [6] Остојићево [1]
  5. То̑ је зе́чи ји ла̑д. За̀то̄ што се ту̑ зе̏че ви скла̏ња ју од врућѝне̄. Та̀ко на́ро[д] ту̀ма̄чи, зе̏чеви се ту̑ скла̏њају у̏ ла̄д и са о̀не стра́не ди је се̑нка иско̀пају ја̏му и ту̑ се са̏крију у ладо̀вину. Деспотово Пивнице Параге Силбаш [1]


Синоними:

  1. ладовина [1]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 113, 114, 337.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 315.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 225.
  5. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 86.
  6. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 147.

Напомене[уреди]