кље́ште

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

кље́ште

кље́ште (српски, lat. kljéšte)[уреди]

Именица[уреди]

кље́ште, ж

Категорије: ков.


Облици:

  1. кљеште, [1]

Значења:

  1. Велика ковачка клешта којима се држи врело гвожђе док се обрађује или загрева у ва три. [1]
  2. Врста клешта за сечење жице. Ново Милошево[1]
  3. Врста клешта која се користе у поткивачком занату за сечење ексера и копита. [1]
  4. Клешта која слу˙е за др˙ање вруăег округлог гво˙đа. [1]
  5. Клешта за др˙ање вруăих карика. [1]

Примери:

  1. О̀во̄ су кље́ште јѐдне с ко̀јима се сѝкире оки́вају или пра̏ве. Ковиљ [1]
  2. Пра̏вио сам ма̀казе за пле̏к и кље́ште, о̀бичне кље́ште сви̏ вр́ста, и за потки́ва̄ње сам пра̏вио. [1]
  3. Ту̑ и̏мам кље́ште ра̑зне. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Ђала Лаћарак Чортановци Павловци Батајница Пачир Сивац Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Падеј Мокрин Ново Милошево Меленци Итебеј Перлез Фаркаждин Чента Избиште Помаз Ловра Деска Батања [1]
  4. О̏нда и̏маш о̀ве ва̀трене кље́ште, ко̀је сва̏ко, по моде́лу гво́жђа, та̀ко и на̀пра ви са̑м. Мо̏жеш ти̑ да ва̏таш гво́жђе ко̀ је о̏ш, де̏бље, та̏ње, кри́ве, ле̑во, де̏сно, ка̏ ко до̑ђе. [6] Ковиљ [1]
  5. И̏ма ту̑ ва̀трене кље́ште ра́зни о̏блӣка, за́виси од гво̑жђа ко̀је̄ је. [1]
  6. Пра̏вио сам јѐдне кље́ште поткѝва̄чке. [6] Нерадин Бачка Паланка Футог [1]
  7. Свę с[у] то̏ кље́ште за ва̏тру, сŕмо те̑ су би́ле ухňлтоĺене. Кад ůва̄те, да ви̏ мо̏ште да ůва̄тите окру́гло гвń˙đе и да га др̀˙ďте. [6] Бачка Паланка [1]
  8. Па и̏ма шпи̏цасти [кљешта], и̏ма рćзни. Шпи̏цаста — на при́мер, пра̏виш јčдну от плčка кŕрику, јел штňгод што ти је мćло. Ка̏ко ăеш с ňвим вčлики кље́штима ůватит. [6] Турија [1]
  9. Не̑мам кле́шти. [4] [10] [11] Павловци Кикинда Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Чента [1]
  10. Почев од клешти и лемилица простртих на деда Бушином сукненом огртачу [...]. Платичево [1]


Синоними:

  1. кљешта [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 227, 367.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 58, 66.
  4. 4,0 4,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 314.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 153, 174.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  7. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  8. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58, 60.
  9. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 367.
  11. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]