kurjak

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

kurjak

kurjak (српски, ћир. курјак)[уреди]

Именица[уреди]

kurjak, м

Категорије: зоол.


Облици:

  1. kȕrjak, kȕrjāk [1]
  2. kȕrjāk [1]

Значења:

  1. Canis lupus. Черевић Ада[1]
  2. Prvi, donji snop žita u krstini. [2] [3] [4][1]
  3. Vrsta božićnog kolača. [1]
  4. Vrsta insekta tvrdokrilca Trichodes apiarius. [1]

Примери:

  1. Vȋ kȃžete vȗk, mȋ kȃžemo kȕrjāk. [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] Помаз Бачинци Суботица Пачир Сомбор Сивац Стапар Турија Бачко Градиште Равно Село Чуруг Жабаљ Дероње Госпођинци Ђурђево Каћ Шајкаш Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Падеј Српска Црња Ново Милошево Башаид Итебеј Кумане Меленци Житиште Елемир Зрењанин Перлез Фаркаждин Чента Црепаја Ловра Деска Батања [1]
  2. Òtkud ȉma kurjáci. [12] Бока [1]
  3. Pa dȏđu nȅkad kȕrjaci i óde; òni se spȗštu s Karpáta, iz Rumȗnije, kad su gládni, ȍndak nàpadu tòrove di su ȏvce. Јаша Томић [1]
  4. Zvȇri, to su kȕrjaci, lisȉce, dȉvlje životȉnje. [13] Избиште Мол Итебеј Меленци Шурјан Бока Неузина [1]
  5. Tȃj snȍp dóle je kȕrjāk, a góre pópa; osàmnājst snòpōva — kȑst. [14] Ђала Мошорин [1]
  6. Pȓvo se mȅtē kȕrjāk a ȍndak drȕgī snȍp. Суботица [1]
  7. Ȍndak kȍlko ùkućana ȉma mȕški, tȉma prȁvi šȁke, a žȅnskima kȕrjake. Бешка [1]
  8. Gȕn delj se zvȁo — mȉ smo ga zváli pčelȉ nji kȕrjak. [15] Избиште Дупљаја Баваниште Ковин [1]


Изрази:

  1. nije ˜ pojo zimu ("kada zahladni posle toplog vremena"). Ново Милошево [1]
  2. Gladan ko ˜ Вршац Јасеново [1]
  3. ˜ dlaku menja a ćud nikako ("čovek obično ne menja svoju narav"). [1]
  4. Bèzubukȕrjāku se i zȅčevi podsmévaju Суботица Футог [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
  3. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  4. Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30, 84, 101, 151, 161, 162, 167.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 80, 109, 113, 319, 340.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 21, 25, 26, 130.
  9. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  10. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.
  11. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 21.
  13. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 319.
  14. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  15. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]