кулача
кулача
кулача (српски, lat. kulača)[уреди]
Именица[уреди]
кулача, ж
Облици:
Значења:
- Колиба, остава, склониште и сл. купастог облика. [1]
Примери:
- Пастирске кулаче се праве од трске, кукурузовине или набоја. Кулача је у виду кошнице, чија је основа кружног облика или у виду призме, чија је основа правоугаоног облика ( — Ос) [ЕГСО 145]. [3] [1]
- Што ни је ста ло у чар дак, то смо сме sti ли у ку ла чу. Ковиљ [1]
- И де ца пра ви ду коба ја ги не ке ку ла че да не по ки сне ду. [2] [4] [5] Ченеј Руменка Српска Црња Кикинда Ново Милошево Меленци Радојево [1]
- Склонићемо се под кулачу ако наиђе киша. [6] Бегеч Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево [1]
- Колиба оваквог облика у Обрежу се зове „настрешница”, а у Купинову и Карловчићу „кулаша” ( — Кчћ Куп). [7] [1]
- На̀прави ку̀лачу на па̏шња̄ку. Врдник [1]
- Ку̀лача, то̑ ди чо̀бани, ка̀ко вре́ме, да се скло̏нӣду. [2] Башаид Шуљам Кикинда [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 85.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 316.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Рада Јованчић, Типови и начин грађења колиба у селима јужног Срема. — Рад, 1, 1952, 189—191, стр. 191.