куд
куд
куд (српски, lat. kud)[уреди]
Прилог[уреди]
куд, прил.
Облици:
Значења:
- У појачаном неодређеном значењу: свеједно куда, у било којем правцу, некуд. [1]
- У od но сним ре че ni ца ма са зна че њем прав ца: пу тем ко јим. [1]
Примери:
- Ку̏[д] ћу се ја̏ сѐлити? Ку̏д ја̑ мо̏жем? Визић [1]
- Ку̏д бе̏гате, мо̑мци? [2] Фаркаждин Итебеј Чента [1]
- Пи̑та о̀тац ку̏[д] ћемо. [2] Фаркаждин Итебеј [1]
- И̏ди куд о̏ћеш. [2] Фаркаждин [1]
- Ку̀д гођ кре̑не, во̏ди жѐну. Ловра [1]
- Пу̑т је би̏о за̏узет ку[д] тре̏ба да се до̑ђе. [2] Итебеј [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 273.