ку̀да

ку̀да

ку̀да (српски, lat. kùda)[уреди]

Прилог[уреди]

ку̀да, прил.

Облици:

  1. куда, [1]
  2. ку̀да̄ [1]

Значења:

  1. Упитни: у којем правцу. [1]
  2. У неправим питањима, у зависним исказним реченицама: у којем правцу; на које место, где. [1]

Примери:

  1. Ку̀да си по̀шо? [2] Башаид Српска Црња [1]
  2. Не̏ знаш ди̏ ћеш ни ку̀да̄ ћеш. Кикинда [1]
  3. Ни́су зна̏ли ку̀да̄ ћеду. [2] Итебеј [1]


Синоними:

  1. куд [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 273.

Напомене[уреди]