кошница

Извор: Викиречник

кошница

кошница (српски, lat. košnica)[уреди]

Именица[уреди]

кошница, ж

Категорије: об.об.


Значења:

  1. Кош за држање пчела. [1]
  2. Исто. [2] Змајево[1]
  3. Врста свадбарске игре. [1]

Примери:

  1. О̏дно̄ сам ко̏шнице у багрѐња̄к, са̏д је про̏цвето ба̀грем па нек ску́пљају ме̑д. Лаћарак [1]
  2. Кад бу̏де дру̏га го̏дина ко̏шници, бу̏де дру́штво, наву́че ме̏да и о̏нда су гу́шили пче̏ле и ва̏дили ме̑д. Кад ко̏шница о̀стане без ма̏тице, о̀бичне пче̏ле снѐсу ја́ја. Гардиновци [1]
  3. Ко̀д на̄с се ко̏шнице плѐту од сла̏ме, а ве̑зане ро̀гозом. Суботица [1]
  4. О̀не се др̏жале у ко̏шницама. О̏блици ко̏шнӣца би́ли су ра̑зни. [2] [3] [4] [5] Ново Милошево Визић Вашица Јамена Моровић Кукујевци Ердевик Бачинци Сусек Дивош Сремска Митровица Черевић Сремски Карловци Бешеново Кленак Рума Ириг Нови Карловци Пећинци Обреж Карловчић Јарак Јаково Сомбор Светозар Милетић Бођани Дероње Бачки Брестовац Сивац Пачир Верушић Кула Товаришево Стапар Деспотово Врбас Жедник Србобран Змајево Надаљ Футог Чуруг Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Бегеч Бачко Петрово Село Мол Нови Кнежевац Српски Крстур Ђала Банатско Аранђелово Нови Бечеј Елемир Меленци Башаид Иђош Мокрин Кикинда Бочар Зрењанин Чента Идвор Томашевац Итебеј Српска Црња Радојево Међа Јаша Томић Бока Неузина Шурјан Дебељача Сефкерин Иланџа Конак Алибунар Долово Баваниште Омољица Ковин Панчево Маргита Избиште Дупљаја Дубовац Бела Црква Вршац Велико Средиште Ловра [1]
  5. Па и кад прођу те три године, пчелар почетник плаћа порез само на десет кошњица, а све што је преко тога броја да се не опорезује. [6] [1]
  6. У сѐби [пчела] др̀жи ме̑д до ко̏шњице. [2] Жабаљ Мошорин [1]
  7. Код банатских Хера, као и у неким јужнобанатским селима, познате су игре [...] „кошница” [...] као и многе друге које измишљају свадбари. [7] [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 178.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
  5. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 211.
  6. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 52.
  7. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 150.

Напомене[уреди]