кото̀бања
кото̀бања
кото̀бања (српски, lat. kotòbanja)[уреди]
Именица[уреди]
кото̀бања, ж
Примери:
- У међувремену, до јесење сетве, скупљају се баштенски плодови, вади и извози шећерна репа, бере кукуруз и смешта у котобање (чардаке). Платичево [1]
- То̑ се продужа́вало све̏ та̏мо до кото̀бање. За куку̀руз, то̑ смо зва́ли кото̀бања, е̏во и да̀нас ми̑. Стари Бановци [1]
- Изнѐси куку̀рузе ис кото̀бање да на̀мӣримо сви̑ње. [2] [3] [4] [5] Обреж Свилош Сусек Черевић Лаћарак Сремска Митровица Вогањ Шуљам Врдник Јарак Шатринци Чортановци Крушедол Прхово Голубинци Брестач Стари Сланкамен Угриновци Сурдук Бољевци Бечмен Гардиновци Ново Милошево Конак [1]
- Кото̀бања, то̑ је би́ло ве̏лико и ту̑ и̏ма се̑на и сла̏ме и ту̑ то̏пло бу̏де [ карта 2 ]. [2] Мартинци [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 52.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 26.
- ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр.