корпа

корпа

корпа (српски, lat. korpa)[уреди]

Именица[уреди]

корпа, ж

Именица[уреди]

корпа, ж

Категорије: риб.об.об.


Облици:

  1. ко́рпа [1]
  2. ко́рпа, ко̑рпа Конак Добрица [2] [1]
  3. ко́рпа Сремски Карловци [1]
  4. ко́рпа [1]
  5. корпе [1]

Значења:

  1. Мања кошара, плетена од прућа, за пијацу, воће и сл. [1]
  2. Исто. [2] Велико Средиште[1]
  3. Исто. [1]
  4. Решеткасти део пресе за грожђе. [1]
  5. Плетена котарица која служи као пловак. [1]

Примери:

  1. Поред Тисе је било природних врбака, па су тамо прављене јефтине корпе (котарице). [3] Нови Сад [1]
  2. А о̀на та̀ко са ко́рпом ѝде, но̏си њи̏ма да̏ро ве. [2] Жабаљ Јамена Моровић Сот Свилош Лединци Буковац Чортановци Стари Сланкамен Шатринци Сурдук Стари Бановци Шуљам Сремска Митровица Врдник Голубинци Обреж Бољевци Мартонош Сента Ада Суботица Пачир Сомбор Стапар Сивац Бајша Кула Дрљан Бачко Градиште Товаришево Деспотово Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Нови Сад Банатско Аранђелово Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Житиште Ботош Орловат Перлез Сакуле Маргита Сефкерин Вршац Велико Средиште Ковин Делиблато [1]
  3. Па ко́рпу ја́ја на̀ку пи мо. Дероње [1]
  4. До̏не̄ла ми пу̏ну ко́рпу ја̏бӯка. Србобран [1]
  5. Кру́нила сам по чѐтир ко́рпе куку̀рӯза. Нови Сад [1]
  6. А ми̑ је на̀зӣвамо ко́рпа, не̏ки. Ста̑ри сто̏про̀центно су ко̏ша̄р ка́зали. Ђала [1]
  7. Та̏та ба̑ци у̏вече по ко́рпу-две̑ чока́ња у̀нӯтри, не̏ки па̑њ, о̀но то̏пло, као у ра̀ју. Бешка [1]
  8. Ко́рпа је вѐлика, за куку̀руз. [2] [4] [5] [6] [7] [8] Итебеј Бачинци Сот Нештин Черевић Вогањ Лаћарак Павловци Вишњићево Чалма Хртковци Суботица Лалић Бачка Паланка Ченеј Нови Сад Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Тител Мокрин Кикинда Ново Милошево Меленци Српска Црња Житиште Тараш Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Конак Томашевац Иланџа Алибунар Ковин [1]
  9. Ко́рпа би́ла је та̀ко плѝтка. Ту̑ се ко̀мло̄в су́шио. [2] Житиште Радојево [1]
  10. Највећи број назива за „велику плитку корпу у којој се суши комлов, квасац” мотивисан је или изгледом самог предмета или је номинација извршена посредством онога што се у таквој корпи држи, дакле на основу лексема комлов и квасац. [...] док се код сложених назива типа корпа за квасац и корпа за комлов запажа да су искоришћена оба мотивациона основа. [9] [1]
  11. Су̑ши се у̀ тој ко́рпи за ква́сац. [2] Пачир Ердевик [1]
  12. Он дак ту ме те [кад се грун кор ном ло ви из јед но га чам ца] кор пу. У кор пу ме те по ци гље — ову пле te ну кор пу — по ци гље, онда иде до краја. [10] Сремски Карловци [1]
  13. Пра̏вили су корпа́ри те̑ ко̑рпе... пра̏виле са́ме сѐби пче̏ле са̑ће. Ко́рпе се плѐле од вр́бе и спо̏ља се ле́пиле пле̏вом и се ле́пило на́рочито због вре̏мена, а о̀не изну́тра ра̑ду. [11] Иланџа Бачко Градиште Српски Крстур Мокрин Нови Бечеј [1]
  14. Ко́рпа се ста̏ви на др̏во и тре́се се. Српска Црња [1]


Изрази:

  1. одбити удварача или просиоца’. — Ја̑ до̀шо и ну̏дим ѝгру, а о̀на ми да́ла ко́рпу, а о̀ве ње̑не дру́ге по̏челе да ми се пр̀да̄че ("Ја̑ до̀шо и ну̏дим ѝгру, а о̀на ми да́ла ко́рпу, а о̀ве ње̑не дру́ге по̏челе да ми се пр̀да̄че"). Јаша Томић Ново Милошево Неузина Бока Шурјан Орловат [1]
  2. Да̏ти [1]
  3. до̀битико́рпу ("бити одбијен, остављен"). Шурјан Бока Неузина [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 327.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 128, 272.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 62.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 103.
  7. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.
  9. Жито. 1988, 208 стр, стр. 117.
  10. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  11. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]