Пређи на садржај

коринђати

коринђати

коринђати (српски, lat. korinđati)[уреди]

Глагол[уреди]

коринђати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.прен.


Значења:

  1. Ићи од куће до куће на Бадње вече певајући божићне песме. [1]
  2. Имитирати гласове домаћих животиња при честитању Божића. [1]
  3. Полугласно, неразговетно говорити, мрмљати. [1]
  4. Певање божићних песама у поворци. [1]
  5. Приговарање, замерање. [1]

Примери:

  1. Вертеп је ношен све до пред Први светски рат, а и сада „коринђају” српска деца и Цигани. Јарковац [1]
  2. На Ба̏дњи да̑н у̏вече унѐсемо сла̏ме под а̑стал и о̏ндак ѝдемо да корѝнђамо по сѐлу. Ченеј Суботица Бечеј Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Падеј Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Тараш Елемир Неузина Бока Шурјан Орловат Перлез Фаркаждин Чента Деска Сенпетер Иванда [1]
  3. О̀ве си̏тне но̑вце сам до̏био кад сам ѝшо да корѝнђам. Јаша Томић [1]
  4. Дѐца се ску̏пе па иде́мо да коринђа́мо и да чѐстӣтамо. Нови Сад [1]
  5. Шта̏ ми корѝнђаш? [2] Итебеј Меленци Иванда [1]
  6. Шта тај коринђа? Мошорин [1]
  7. На Бадње вече деца иду по селу од куће до куће у „коринђање”, те пред сваком кућом певају [...]. Домаћица их дарује обично сувим шљивама, орасима, јабукама или новцем. Остојићево [1]
  8. На̑јле̏пче корѝнђа̄ње би́ло код баба Ка̏тице; о̀на у̏век ѝмала свѐжи кола́ча. [3] [4] Јаша Томић Черевић Суботица Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Нови Бечеј Тараш Неузина Бока Шурјан Ченеј Иванда [1]
  9. Доста је тог коринђања, валда и ја нешто знам! Нови Сад [1]


Изведене речи:

  1. корѝнђа̄ње [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 406.
  3. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 157.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]